Собрание стиховторений, Парни Эварист, Год: 1814

Время на прочтение: 96 минут(ы)
Французская элегия XVIII—XIX вв. в переводах поэтов пушкинской поры: Сборник. — М.: Радуга, 1989.

Эварист Парни

Содержание

Эротические стихотворения

Livre I. Книга I

1. Le Lendemain. A Elonore
Д. П. Ознобишин. Елеоноре
2. glogue.
A. Н. Глебов. Боязнь любви (Отрывок из Парни)
3. La Discrtion
B. Л. Пушкин. Скромность. Подражание Парни
Н. А. Маркевич. Скромность
4. Billet
А. В. Бестужев (?). Извещение
A. С. Пушкин. Письмо к Лиде
5. La Frayeur
К. H. Батюшков. Ложный страх. Подражание Парни
6. Vers gravs sur un oranger
H. A. Маркевич. К дубу
B. И. Туманский. Стихи, вырезанные на коре вяза
9. Demain
10. Le Revenant
K. H. Батюшков. Привидение
13. Plan d’tudes
H. A. Маркевич. Курс наук
Д. П. Ознобишин. План воспитания
14. Projet de solitude
H. A. Маркевич. Пристань любви
Ал. Норов. Остров (Подражание Парни)
15. Billet
Д. П. Ознобишин. К Лаисе
Н. А. Маркевич. Записка

Livre II. Книга II

1. Le Refroidissement
H. А. Маркевич. Охладение
2. A la nuit
H. A. Маркевич. К ночи
3. La Rechute
H. A. Маркевич. Возвращение
Н. Д. Иванчин-Писарев. Горе-богатырь
В. И. Туманский. Слабость
5. Dpit
H. A. Маркевич. Досада
6. A un ami, trahi par sa matresse
H. A. Маркевич. Измена
8. A mes amis
A. С. Пушкин. Добрый совет
H. A. Маркевич. Друзьям
9. Aux Infidles
H. A. Маркевич. Неверным красавицам
11. Palinodie
H. A. Маркевич. Палинодия

Livre III. Книга III

1. Les Serments
H. A. Маркевич. Клятвы
3. Le Songe
И. П. Бороздна. Сон
7. Le Cabinet de toilette
H. A. Маркевич. Уборная любви
9. Ma mort
Ал. Норов. Моя кончина. Подражание Парни
Н. А. Маркевич. Моя смерть
11. Rflexion amoureuse
Е. А. Баратынский. ‘Она придет! к ее устам…’
Е. П. Зайцевский. Любовное размышление
12. Le Bouquet de l’amour
H. A. Маркевич. Поздравление
13. Dlire
M. В. Милонов. Блаженство. (Подражание Парни)

Livre IV. Книга IV

lgie I
П. Л<ихачев>. Элегия (Подражание Парни)
lgie III
А. А. Крылов. К клену. Подражание Парни
О. М. Сомов. К клену (Подражание Парни)
Н. А. Маркевич. К березе
lgie IV
H. A. Маркевич. Исправление
lgie V
Д. В. Давыдов. <Элегия V>
lgie VI
Д. П. Глебов. Отчужденный
A. Ф. Мерзляков. Элегия
B. А. Жуковский. ‘В разлуке я искал смягченья тяжких бед…’
lgie VIII
И. И. Дмитриев. Люблю и любил
В. В. Измайлов. Любить и не любить
И. П. Бороздна. Любовь
Н. А. Маркевич. Элегия
lgie IX
К. Н. Батюшков. Мщение
Д. В. Давыдов. <Элегия VI>
lgie XI
К. H. Батюшков. Элегия
В. М. Перевощиков. Элегия Парни
А. Г. Родзянка. Элегия
lgie XIV
Д. П. Глебов. К дружбе

CHANSONS MADCASSES.
Мадагаскарские песни

Chanson II
Д. П. Ознобишин. Мадагаскарская песня
А. Д. Илличевский. Гостеприимство
Chanson III
А. Д. Илличевский. Победитель
Chanson IV
П. А. Межаков. Смерть юноши. Мадагаскарская песня
Chanson VI
И. И. Дмитриев. Мадекасская пленница
Chanson VIII
К. Н. Батюшков. Мадагаскарская песня
Chanson XII
A. M. Редкин. Мадагаскарская песнь

LES TABLEAUX. КАРТИНЫ

VII. Le Lendemain
A. M. Редкин. Утро. (Подр.<ажание> Парни)

MLANGES. СМЕСЬ

Dialogue
B. А. Жуковский. Разговор
В. И. Туманский. Разговор
Portrait d’une religieuse
Д. П. Ознобишин. Монахиня
Le Torrent. Idylle persane
К. H. Батюшков. Источник
Lda.
E. A. Баратынский. Леда
Coup d’il sur Cythre.
A. С. Пушкин. Платонизм
К. Ф. Рылеев. ‘Поверь, я знаю уж, Дорида…’
Vers sur la mort d’une jeune fille
Д. П. Ознобишин. Смерть красавицы
phimcide. Imitation du grec
B. А. Жуковский. Эпимесид

ISNEL ET ASLGA. ИСНЕЛЬ И АСЛЕГА

‘Pardonne, Isnel, un pre inexorable…’
В. И. Туманский. Романс (‘Прости, Иснель! Отец неумолимый…’)
‘Belle Aslga, belle, mais trop coupable…’
В. И. Туманский. Романс (‘Аслега, друг преступный, но прекрасный…’)
‘Je suis assis sur le bord du torrent…’
Д. В. Давыдов. ‘Сижу на берегу потока…’
К. Н. Батюшков. ‘Сижу на бреге шумных вод…’

LES DGUISEMENTS DE VNUS. ПРЕВРАЩЕНИЯ ВЕНЕРЫ

Tableau IX
К. H. Батюшков. Вакханка
Tableau XXV
Д. И. Новиков. Миртил
Tableau XXVII
А. С. Пушкин. Прозерпина

VARISTE PARNY

POSIES EROTIQUES

Livre I

1. LE LENDEMAIN

A LONORE

Enfin, ma chre Elonore,
Tu l’as connu ce pch si charmant,
Que tu craignais, mme en le dsirant,
En le gotant, tu le craignais encore.
Eh bien! dis-moi: qu’a-t-il donc d’effrayant?
Que laisse-t-il aprs lui dans ton me?
Un lger trouble, un tendre souvenir,
L’tonnement de sa nouvelle flamme,
Un doux regret, et surtout un dsir.
Dj la rose aux lis de ton visage
Mle ses brillantes couleurs, ‘
Dans tes beaux yeux, la pudeur sauvage
Succdent les molles langueurs,
Qui de nos plaisirs enchanteurs
Sont la fois la suite et le prsage.
Ton sein, doucement agit,
Avec moins de timidit
Repousse la gaze lgre
Qu’arrangea la main d’une mre,
Et que la main du tendre Amour,
Moins discrte et plus familire,
Saura dranger son tour.
Une agrable rverie
Remplace enfin cet enjouement,
Cette piquante tourderie,
Qui dsespraient ton amant,
Et ton me plus attendrie
S’abandonne nonchalamment
Au dlicieux sentiment
D’une douce mlancolie.
. . . . . . . . . . . .

ЭРОТИЧЕСКИЕ СТИХОТВОРЕНИЯ

Книга 1

ЕЛЕОНОРЕ

(Из Парни)

О милый друг, ты наконец узнала
Привет любви, прелестный и немой,
Его боялась ты и пламенно желала,
Им наслаждаясь, трепетала, —
Скажи, что страшного влечет он за собой?
Приятное в душе воспоминанье,
Минутный вздох и новое желанье,
И новость страсти молодой!
Уже свой роза блеск сливает
С твоею бледностью лилейною ланит,
В очах пленительных суровость исчезает
И нега томная горит…
Смелее дышит грудь под легкой пеленою,
Накрытой матери рукой,
Любовь придет своей чредою
И лаской резвой и живою
Расстроит вновь убор вечернею порой!
Тебе улыбка изменила,
Прошла беспечность прежних дней,
И томность нежная их место заступила,
Но ты прелестней и милей!
Ты пылкую любовь и тайной неги сладость
Узнала пламенной душой
И резвую сдружила младость
С своей задумчивой мечтой.
Д. П. Ознобишин

2. GLOGUE

. . . . . . . . .
‘Salut vous,
Mon inhumaine,
N’ayez courroux
Qu’on vous surprenne.
A vos chansons
Nous vous prenons
Pour Philomle.
Aussi bien qu’elle
Vous cadenciez,
Ma toute belle,
Mais mieux feriez,
Si vous aimiez
Aussi bien qu’elle.’
— ‘J’ai quatorze ans,
Rpond Nicette,
Suis trop jeunette
Pour les amants.’
— ‘Crois-moi, ma chre,
Quand on sait plaire,
On peut aimer.
Plaire, charmer,
Surtout aimer,
C’est le partage,
C’est le savoir
Et le devoir
Du premier ge.’
— ‘Oui, mais cet ge,
Du moins chez vous,
Est dans ses gots
Toujours volage.
Sur un buisson
Le papillon
Voit-il la rose?
Il s’y repose.
Est-il heureux?
Amant frivole,
Soudain il vole
A d’autres jeux.
Mais la pauvrette,
Seule et muette,
Ne peut voler…’
. . . . . . . . . .

БОЯЗНЬ ЛЮБВИ

(Отрывок из Парни)

Зачем одной
С самой собой
Тебе все быть?
Зачем губить
Прелестный цвет
Беспечных лет?
Дружка себе
Давно б тебе
Пора найти.
Жестокой ты
У всех слывешь.
Ты все поешь,
Как соловей,
Забавой сей
Прельщая всех,
Но для утех
Других должна
Твоя весна
Тебе служить:
Пленять, любить
Есть твой удел,
Сам рок велел
Нам знать любовь.
Зачем же кровь
В сердцах течет?
Зачем же льнет
К цветку цветок
И мотылек
К дружку летит? —
‘В пятнадцать лет
Любви предмет
Мне рано знать,
Мужчин понять
Я не решусь:
Я их боюсь,
Мне моя мать
Не доверять
Велела им,
Словам своим
Рабами быть
И их хранить
Отнюдь они
Не созданы.
Жилец лугов
Среди цветов
Утеху пьет,
Он к розе льнет,
Как нежный друг,
Но после вдруг,
Утехой сыт,
Он прочь летит
К другим цветам
И счастлив там,
Но бедный цвет
За ним вослед
Не полетит’.
А. Н. Глебов

3. LA DISCRTION

О la plus belle des matresses!
Fuyons dans nos plaisirs la lumire et le bruit,
Ne disons point au jour les secrets de la nuit,
Aux regards inquiets drobons nos caresses.
L’amour heureux se trahit aisment.
Je crains pour toi les yeux d’une mre attentive
Je crains ce vieil Argus, au cur de diamant,
Dont la vertu brusque et rtive
Ne s’adoucit qu’ prix d’argent.
Durant le jour tu n’es plus mon amante.
Si je m’offre tes yeux, garde-toi de rougir,
Dfends ton amour le plus lger soupir,
Affecte un air distrait, que ta voix sduisante
Evite de frapper mon oreille et mon cur,
Ne mets dans tes regards ni trouble ni langueur.
Hlas! de mes conseils je me repens d’avance.
Ma chre Elonore, au nom de nos amours,
N’imite pas trop bien cet air d’indiffrence:
Je dirais: ‘C’est un jeu’, mais je craindrais toujours.

СКРОМНОСТЬ

Подражание Парни

Сокроемся, мой друг, от солнечных лучей,
От шума светского, от зависти людей,
Чтоб не могли коварны очи
Восторгов наших отравить!
Не скажем дню мы тайны ночи —
Счастливую любовь не мудрено открыть…
О милая Элеонора!
Я строгой матери твоей страшуся взора,
Страшуся Аргуса с свирепою душой,
Который, златом обольщенный,
Мне позволяет быть с тобой.
Увы, настанет день — я не любовник твой!
Забудь ты ночи час блаженный,
Все сладости любви, утехи все забудь!
В присутствии моем ты равнодушна будь:
Чтоб розы на щеках прелестных не играли,
Когда нечаянно ты встретишься со мной,
Чтоб красота твоя, чтоб нежный голос твой
Меня нимало не смущали!
Сокрой любовь свою ты в пламенной груди
И даже на меня с суровостью гляди!
Совет полезный, но ужасный:
Бесценный, милый друг, раскаиваюсь в нем!
Чтоб видел я, несчастный,
Холодность на лице твоем?
Нет, нет! Ты не должна так много притворяться!
Скажу себе: обман, но буду все бояться.
В. Л. Пушкин

СКРОМНОСТЬ

Когда б с сих пор мы убегали
В любви, о друг мой, от людей,
Когда бы даже дни не знали
О сладких таинствах ночей!
С сих пор пусть из груди твоей
Малейший вздох не вылетает,
Меня увидя, не красней,
Пускай любовь себя скрывает,
Пускай небесный голос твой
В слух боле не влетает мой,
Пусть взор о неге позабудет
И мысль рассеяннее будет.
Но ах, красавица моя!
На что я дал сии советы?
Вперед раскаиваюсь я,
Мне дороги любви приметы:
Я в них все счастье нахожу.
Нет! не старайся притворяться,
Все ложь, я сам себе скажу —
Но все нельзя мне не бояться.
Н. А. Маркевич

4. BILLET

Ds que la nuit sur nos demeures
Planera plus obscurment,
Ds que sur l’airain gmissant
Le marteau frappera douze heures,
Sur les pas du fidle Amour
Alors les Plaisirs par centaine
Voleront chez ma souveraine,
Et les Volupts tour tour
Prendront soin d’amuser leur reine.
Ils y resteront jusqu’au jour:
Et si la matineuse aurore
Oubliait d’ouvrir au soleil
Ses larges portes de vermeil,
Le soir ils y seraient encore.

ИЗВЕЩЕНИЕ

(Из Парни)

Лишь своею ризой темной
Ночь сокроет свет от глаз,
Лишь на башне отдаленной
Полночи ударит час,
Удовольствия толпою
Соберутся в терем твой
И утехи чередою
Все явятся пред тобой,
И пробудут до рассвета
У тебя, моя Лилета!
Но когда бы день златой
Нам заря не возвещала,
То другая б ночь застала,
Верно, их еще с тобой.
А. В. Бестужев (?)

ПИСЬМО К ЛИДЕ

Лишь благосклонный мрак раскинет
Над нами тихий свой покров
И время к полночи придвинет
Стрелу медлительных часов,
Когда не спит в тиши природы
Одна счастливая любовь, —
Тогда моей темницы вновь
Покину я немые своды…
Летучих остальных минут
Мне слишком тягостна потеря —
Но скоро Аргусы заснут,
Замкам предательным поверя,
И я в обители твоей…
По скорой поступи моей,
По сладострастному молчанью,
По смелым, трепетным рукам,
По воспаленному дыханью
И жарким, ласковым устам
Узнай любовника — настали
Восторги, радости мой!..
О Лида, если б умирали
С блаженства, неги и любви!
А. С. Пушкин

5. LA FRAYEUR

Te souvient-il, ma charmante matresse,
De cette nuit o mon heureuse adresse
Trompa l’Argus qui garde tes appas?
Furtivement j’arrivai dans tes bras:
Tu rsistais, mais ta bouche vermeille
A mes baisers se drobait en vain,
Chaque refus amenait un larcin.
Un bruit subit effraya ton oreille,
Et d’un flambeau tu vis l’clat lointain.
Des volupts tu passas la crainte,
L’tonnement vint resserrer soudain
Ton faible cur palpitant sous ma main,
Tu murmurais, je riais de ta plainte,
Je savais trop que le dieu des amants
Sur nos plaisirs veillait dans ces moments.
Il vit tes pleurs, Morphe, sa prire,
Du vieil Argus que rveillaient nos jeux
Ferma bientt et l’oreille et les yeux,
Et de son aile enveloppa ta mre.
L’Aurore vint, plus tt qu’ l’ordinaire,
De nos baisers interrompre le cours,
Elle chassa les timides Amours:
Mais ton souris, peut-tre involontaire,
Leur accorda le rendez-vous du soir.
Ah! si les dieux me laissaient le pouvoir
De dispenser la nuit et la lumire,
Du jour naissant la jeune avant-courrire
Viendrait bien tard annoncer le Soleil,
Et celui-ci, dans sa course lgre,
Ne ferait voir au haut de l’hmisphre
Qu’une heure ou deux son visage vermeil.
L’ombre des nuits durerait davantage,
Et les amours auraient plus de loisir.
De mes instants l’agrable partage
Serait toujours au profit du plaisir.
Dans un accord rgl par la sagesse,
A mes amis j’en donnerais un quart,
Le doux sommeil aurait semblable part,
Et la moiti serait pour ma matresse.

ЛОЖНЫЙ СТРАХ

Подражание Парни

Помнишь ли, мой друг бесценный!
Как с амурами тишком,
Мраком ночи окруженный,
Я к тебе прокрался в дом?
Помнишь ли, о друг мой нежный!
Как дрожащая рука
От победы неизбежной
Защищалась — но слегка?
Слышен шум! — ты испугалась!
Свет блеснул и вмиг погас,
Ты к груди моей прижалась,
Чуть дыша… блаженный час!
Ты пугалась — я смеялся.
‘Нам ли ведать, Хлоя, страх!
Гименей за все ручался,
И амуры на часах.
Всё в безмолвии глубоком,
Всё почило сладким сном!
Дремлет Аргус томным оком
Под Морфеевым крылом!’
Рано утренние розы
Запылали в небесах…
Но любви бесценны слезы,
Но улыбка на устах,
Томно персей волнованье
Под прозрачным полотном —
Молча новое свиданье
Обещали вечерком.
Если б Зевсова десница
Мне вручила ночь и день, —
Поздно б юная денница
Прогоняла черну тень!
Поздно б солнце выходило
На восточное крыльцо:
Чуть блеснуло б и сокрыло
За лес рдяное лицо,
Долго б тени пролежали
Влажной ночи на полях,
Долго б смертные вкушали
Сладострастие в мечтах.
Дружбе дам я час единой,
Вакху час и сну другой,
Остальною ж половиной
Поделюсь, мой друг, с тобой!
К. Н. Батюшков

6. VERS GRAVS SUR UN ORANGER

Oranger, dont la vote paisse
Servit cacher nos amours,
Reois et conserve toujours
Ces vers, enfants de ma tendresse,
Et dis ceux qu’un doux loisir
Amnera dans ce bocage,
Que si l’on mourait de plaisir,
Je serais mort sous ton ombrage.

К ДУБУ

О дуб, столетний дуб! ты зеленью густою
Когда-то сокрывал восторг любви моей,
Скажи же путнику, который здесь порою
Приляжет отдохнуть от солнечных лучей,
Что ты всех прелестей здесь видел совершенства,
Что милая моя здесь провождала дни,
Что если б умирать возможно от блаженства. —
Я умер бы в твоей тени.
Н. А. Маркевич

СТИХИ, ВЫРЕЗАННЫЕ НА КОРЕ ВЯЗА

Немый свидетель неги нашей,
Зеленый вяз! в тени твоей
Я пил любовь из полной чаши, —
Прими ж дар нежности моей
И сердца сохраняй признанье,
Но молви тем, кого мечтанье
Под свод сей рощи заведет,
Что без любви блаженства нет!
В. И. Туманский

9. DEMAIN

Vous m’amusez par des caresses,
Vous promettez incessamment,
Et vous reculez le moment
Qui doit accomplir vos promesses.
Demain, dites-vous tous les jours.
L’impatience me dvore,
L’heure qu’attendent les amours
Sonne enfin, prs de vous j’accours,
Demain, rptez-vous encore.
Rendez grce au dieu bienfaisant
Qui vous donna jusqu’ prsent
L’art d’tre tous les jours nouvelle:
Mais le temps, du bout de son aile,
Touchera vos traits en passant,
Ds demain vous serez moins belle,
Et moi peut-tre moins pressant.

ЗАВТРА!

К ЛИЛЕ

(Из Парни)

Меня ты лаской забавляешь
И беспрестанно обещаешь…
Но обещанья, как листок,
Резвясь, уносит ветерок.
Ты всякий день твердишь, Лилета:
Приду я завтра до рассвета.
Но, как наступит мрачна ночь,
Утехи и любовь стыдливость гонит прочь.
Ты снова завтра повторяешь,
Теперь ты даром обладаешь
Казаться новой с каждым днем.
Но время быстрое крылом
Тебя коснется мимоходом —
Дурнеть ты будешь с каждым годом,
Ты завтра ж станешь увядать,
И завтра же тебя начну я забывать.
А. В. Бестужев (?)

10. LE REVENANT

Ma sant fuit: cette infidle
Ne promet pas de revenir,
Et la nature qui chancelle
A dj su me prvenir
De ne pas trop compter sur elle.
Au second acte brusquement
Finira donc ma comdie:
Vite je passe au dnouement,
La toile tombe, et l’on m’oublie.
J’ignore ce qu’on fait l-bas.
Si du sein de la nuit profonde
On peut revenir en ce monde,
Je reviendrai, n’en doutez pas.
Mais je n’aurai jamais l’allure
De ces revenants indiscrets,
Qui, prcds d’un long murmure,
Se plaisent plir leurs traits,
Et dont la funbre parure,
Inspirant toujours la frayeur,
Ajoute encore la laideur
Qu’on reoit dans la spulture.
De vous plaire je suis jaloux,
Et je veux rester invisible.
Souvent du zphyr le plus doux
Je prendrai l’haleine insensible,
Tous mes soupirs seront pour vous:
Ils feront vaciller la plume
Sur vos cheveux nous sans art,
Et disperseront au hasard
La faible odeur qui les parfume.
Si la rose que vous aimez
Renat sur son trne de verre,
Si de vos flambeaux rallums
Sort une plus vive lumire,
Si l’clat d’un nouveau carmin
Colore soudain votre joue,
Et si souvent d’un joli sein
Le nud trop serr se dnoue,
Si le sofa plus mollement
Cde au poids de votre paresse,
Donnez un souris seulement
A tous ces soins de ma tendresse.
Quand je reverrai les attraits
Qu’effleura ma main caressante,
Ma voix amoureuse et touchante
Pourra murmurer des regrets,
Et vous croirez alors entendre
Cette harpe qui, sous mes doigts,
Sut vous redire quelquefois
Ce que mon cur savait m’apprendre.
Aux douceurs de votre sommeil
Je joindrai celles du mensonge,
Moi-mme, sous les traits d’un songe,
Je causerai votre rveil.
Charmes nus, fracheur du bel ge,
Contours parfaits, grce, embonpoint,
Je verrai tout: mais, quel dommage!
Les morts ne ressuscitent point.

ПРИВИДЕНИЕ

Из Парни

Посмотрите! в двадцать лет
Бледность щеки покрывает,
С утром вянет жизни цвет:
Парка дни мои считает
И отсрочки не дает.
Что же медлить! Ведь Зевеса
Плач и стон не укротит.
Смерти мрачной занавеса
Упадет — и я забыт!
Я забыт… но из могилы,
Если, можно воскресать,
Я не стану, друг мой милый,
Как мертвец тебя пугать.
В час полуночных явлений
Я не стану в виде тени,
То внезапу, то тишком,
С воплем в твой являться дом.
Нет, по смерти невидимкой
Буду вкруг тебя летать,
На груди твоей под дымкой
Тайны прелести лобзать,
Стану всюду развевать
Легким уст прикосновеньем,
Как зефира дуновеньем,
От каштановых волос
Тонкий запах свежих роз.
Бели лилия листами
Ко груди твоей прильнет,
Если яркими лучами
В камельке огонь блеснет,
Если пламень потаенный
По ланитам пробежал,
Если пояс сокровенный
Развязался и упал, —
Улыбнися, друг бесценный,
Это я! — Когда же ты,
Сном закрыв прелестны очи,
Обнажишь во мраке ночи
Роз и лилий красоты,
Я вздохну… и глас мой томный,
Арфы голосу подобный,
Тихо в воздухе умрет.
Если ж легкими крылами
Сон глаза твои сомкнет,
Я невидимо с мечтами
Стану плавать над тобой.
Сон твой, Хлоя, будет долог…
Но когда блеснет сквозь полог
Луч денницы золотой,
Ты проснешься… о, блаженство!
Я увижу совершенство…
Тайны прелести красот,
Где сам пламенный Эрот
Оттенил рукой своею
Розой девственну лилею.
Всё опять в моих глазах!
Все покровы исчезают,
Час блаженнейший!.. Но, ах!
Мертвые не воскресают.
К. Н. Батюшков

13. PLAN D’TUDES

De vos projets je blme l’imprudence:
Trop de savoir dpare la beaut.
Ne perdez point votre aimable ignorance,
Et conservez cette navet
Qui vous ramne aux jeux de votre enfance.
Le dieu du got vous donna des leons
Dans l’art chri qu’inventa Terpsichore,
Un tendre amant vous apprit les chansons
Qu’on chante Gnide, et vous savez encore
Aux doux accents de votre voix sonore
De la guitare entremler les sons.
Des prjugs repoussant l’esclavage,
Conformez-vous ma religion,
Soyez paenne, on doit l’tre votre ge.
Croyez au dieu qu’on nommait Cupidon.
Ce dieu charmant prche la tolrance,
Et permet tout, except l’inconstance.
N’apprenez point ce qu’il faut oublier,
Et des erreurs de la moderne histoire
Ne chargez point votre faible mmoire,
Mais dans Ovide il faut tudier
Des premiers temps l’histoire fabuleuse,
Et de Paphos la chronique amoureuse.
Sur cette carte, o l’habile graveur
Du monde entier resserra l’tendue,
Ne cherchez point quelle rive inconnue
Voit l’Ottoman fuir devant son vainqueur:
Mais connaissez Amathonte, Idalie,
Les tristes bords par Landre habits,
Ceux o Didon a termin sa vie,
Et de Tempe les vallons enchants.
Egarez-vous dans le pays des fables,
N’ignorez point les divers changements
Qu’ont prouvs ces lieux jadis aimables:
Leur nom toujours sera cher aux amants.
Voil l’tude amusante et facile
Qui doit parfois occuper vos loisirs
Et prcder l’heure de nos plaisirs.
Mais la science est pour vous inutile.
Vous possdez le talent de charmer,
Vous saurez tout, quand vous saurez aimer.

КУРС НАУК

Могу ль хвалить твои желанья,
Ничтожность их и суету?
Через обширные познанья
Ты потеряешь красоту
И с нею все очарованья.
Ты столько уж награждена
Искусством пылким Терпсихоры,
Тебе природой власть дана
Гремящей арфой двигать горы,
Ты услаждаешь слух и взоры.
И так отвергни суеты,
С сих пор моей предайся вере
И лучше будь подвластна ты
Эроту, пламенной Венере,
Будь счастлива, живи в Цитере,
Люби прелестные мечты.
Поверь мне! Истин, сердцу внятных,
В преданиях Плутарха нет,
В часы досугов благодатных
Взгляни на повесть давних лет,
Овидия волшебный свет.
На карте, где рукою смелой
Художник мир изобразил
И на пространстве тесном — целый
Огромный шар земной вместил,
Султана мрачную обитель
Не любопытствуй узнавать,
На что тебе, мой ангел, знать,
Где под Москвой стояла рать,
Где пал Европы победитель?
Найди пещеру, где Плутон
Скрывал младую Прозерпину,
Найди Темпейскую долину
И те места, где Аполлон
За Дафной робкой, молодою
С любовью пылкою бежал
И где с мучительной тоскою
Он к сердцу дерево прижал.
Красы тех мест не истребятся
В сердцах горящих никогда,
В Элладу древнюю туда
Мечтой любовники стремятся.
Когда бы, добрый ангел мой,
Ты так любить еще умела,
Как восхищаешь красотой,
Ты все познания б имела.
Н. А. Маркевич

ПЛАН ВОСПИТАНИЯ

(Из Парни)

Забудь нескромное желанье,
Вредна ученость красоте.
Храни любезное незнанье,
Останься в милой простоте,
И ты найдешь очарованье,
Вверяясь сладостной мечте.
Мила ты в пляске сладострастной,
Божок любви тебя учил,
Как часто голос твой прекрасный,
С цевницей томною согласный,
Меня в смятенье приводил.
Презрев уставами и мненьем
Толпы коварной и слепой,
Со мною веры будь одной
И верь в Амура — в наслажденье
Невинной, пламенной душой,
Он всех под кров приемлет свой,
Пред ним измена — преступленье.
Неверной памяти своей
Не доверяй событий новых,
В деяньях древности суровых
Найдешь ты мало светлых дней,
Но лет златых существованье
В Назоне пламенном читай
И нежным сердцем поверяй
Пафоса древние преданья!
На карте сей, где пред тобой
Художник верною рукой
Изобразил пределы света,
Зачем искать тебе тех стран,
Где спасся бегством оттоман.
Знай берег милый для поэта,
Гнидос, Цитеру, Амафонт,
Леандра скрывший Геллеспонт,
Темпеи мирные долины
И Пинда снежные вершины.
Под небом Греции блуждай,
В стране, обильной чудесами:
Там был любви волшебный край,
Там был земной, минутный рай,
Он полн протекшего мечтами.
Вот что должно тебя занять
В часы беспечности игривой
И миг любви нетерпеливой,
И наши игры упреждать.
Зачем искать другие знанья,
Без пользы память бременить, —
Узнаешь новые желанья,
Когда узнаешь, как любить!
Д. П. Ознобишин

14. PROJET DE SOLITUDE

Fuyons ces tristes lieux, matresse adore!
Nous perdons en espoir la moiti de nos jours,
Et la crainte importune y trouble nos amours.
Non loin de ce rivage est une le ignore,
Interdite aux vaisseaux, et d’cueils entoure.
Un zphyr ternel y rafrachit les airs.
Libre et nouvelle encor, la prodigue nature
Embellit de ses dons ce point de l’univers:
Des ruisseaux argents roulent sur la verdure,
Et vont en serpentant se perdre au sein des mers,
Une main favorable y reproduit sans cesse
L’ananas parfum des plus douces odeurs,
Et l’oranger touffu., courb sous sa richesse,
Se couvre en mme temps et de fruits et de fleurs.
Que nous fout-il de plus? Cette le fortune
Semble par la nature aux amants destine.
L’Ocan la resserre, et deux fois en un jour
De cet asile troit on achve le tour.
L, je ne craindrai plus un pre inexorable.
C’est l qu’en libert tu pourras tre aimable,
Et couronner l’amant qui t’a donn son cur.
Vous coulerez alojs, mes paisibles journes,
Par les nuds du plaisir l’une l’autre enchanes:
Laissez-moi peu de gloire et beaucoup de bonheur.
Viens, la nuit est obscure et le ciel sans nuage,
D’un ternel adieu saluons ce rivage,
O par toi seule encor mes pas sont retenus.
Je vois l’horizon l’toile de Vnus:
Vnus dirigera notre course incertaine.
Eole exprs pour nous vient d’enchaner les vents,
Sur les flots aplanis Zphyre souffle peine.
Viens, l’Amour jusqu’au port conduira deux amants.

ПРИСТАНЬ ЛЮБВИ

Оставим, ангел мой, оставим те места,
Где нас тревожит страх и где любовь мечта.
Когда б из сей страны мы удалились прежде,
Не тратили б мы дней, вверялся надежде.
Умчимся, полетим, о друг души моей!
Вдали от здешних мест есть остров неизвестный!
Скала подводная хранит сей брег прелестный,
Он недоступен был всегда для кораблей.
Там воздух свеж и чист от вечного зефира,
Природа щедрая свободна и сильна,
Дары несметные рассыпала она
Неведомой стране подсолнечного мира.
Там, к морю синему спускался от гор,
Катится и шумит источник серебристый,
Там сочный апельсин и ананас душистый
И цветом, и плодом манят и вкус, и взор.
Чего желать еще? Природою самою
Казалось, для любви сей остров сотворен,
И крутизною гор, и моря глубиною
Для смертных брег его отвсюду огражден.
С тобою, ангел мой, довольный новосельем,
Там непреклонного я не страшусь отца,
Забудем рабство мы, свободные с весельем
Там мирных дней своих дождемся мы конца.
Приди! Как ночь темна! Уж небо с берегами
Слилось на западе, не видно облаков,
Уж ослабел борей под тяжестью оков,
Венера светлая блистает нам лучами,
На утлый челн она сияние прольет
И к пристани любви нас тихо приведет.
Н. А. Маркевич

ОСТРОВ

(Подражание Парни)

О милый друг! оставим здешний край,
Где тратим дни то в страхе, то в надеже,
Счастливцам двум — повсюду рай.
Не будем мы, как были прежде,
Невинной жертвою людей:
Оставим сих рабов и света, и страстей.
Вблизи отсель есть остров опустелый,
Счастливый уголок земли,
Его гранитных скал страшатся корабли,
И мимо с быстротой несется парус белый.
Лужайки светлые, тенистые леса,
Овраги, горы и долины
Являют там волшебные картины,
Там вечный май и ясны небеса.
Чуть-чуть зефир листы колышит,
Там нет уже давно следов ничьей руки,
И юная природа негой дышит.
По скату резвятся алмазны ручейки
И в море синем исчезают…
Два раза в год душистый ананас
И сочный апельсин — цветут и созревают.
Что нужно более для нас?
Верь: только там, с любовью и свободой
Познаем жизни красоты.
Сей остров невелик, и матерью-Природой
Как будто сотворен для нежныя четы:
Границы — океан. И тихими шагами
Сей малый свет мы обойдем раз в день.
Из миртовых ветвей сплетем прохладну сень,
Судьба — гонитель наш — там сжалится над нами.
Там каждый раз скажу, когда твой встречу взгляд:
‘Я беден славою, но счастием богат!..’
И дни — как легкий рой крылатых сновидений
Незримо будут пролетать…
Забудем свет для наслаждений!
Мы любим — о мой друг! чего еще желать?
Пойдем… уж гаснет день — уж сумрак над полями.
Простимся навсегда с родными берегами,
На коих я удержан лишь тобой!
Смотри: где небосклон сливается с землей,
Затеплилась звезда блестящая Киприды:
Она взойдет — она вожатый будет мой…
Вот челн, мы поплывем — и шумною толпой
По морю светлому всплывут Океаниды…
Но вот Эол затих и стали корабли,
Чуть воды зыбкие зефир перебирает…
Плывем! — любовь счастливцев призывает
В безвестный край земли. — —
Ал. Норов

15. BILLET

Apprenez, ma belle,
Qu’ minuit sonnant,
Une main fidle,
Une main d’amant
Ira doucement,
Se glissant dans l’ombre,
Tourner les verrous
Qui ds la nuit sombre
Sont tirs sur vous.
Apprenez encore
Qu’un amant abhorre
Tout voile jaloux.
Pour tre plus tendre,
Soyez sans atours,
Et songez prendre
L’habit des amours.

К ЛАИСЕ

Из Парни

Только час полночи
Тихо прозвучит
И ревнивцев очи
Сон обременит —
Тенью незаметной
В уголок приветный
Я прокрадусь твой,
И спадут запоры
Тихо предо мной.
Ты откроешь взоры,
Томные от сна,
Улыбнешься нежно
И рукою снежной
Обовьешь меня.
Миг очарованья!
Я твое дыханье,
Страстный, буду пить!
Но, мой друг стыдливый,
Сбрось покров ревнивый!
Чтоб милее быть
В тайное свиданье
В тишине ночной,
Будь всегда со мной
В легком одеянье
Грации младой.
Д. П. Ознобишин

ЗАПИСКА

Слушай, друг мой, час полночи
Только в городе пробьет
И твои прелестны очи
Сладкий сон едва сомкнет, —
Я, хранимый темнотою,
Подойду к тебе тайком,
Я нетрепетной рукою
Зазвучу твоим замком.
И с забавою ревнивой,
Не скрывая красоты,
Чтоб взошел твой друг счастливый,
Прикажи, мой ангел, ты,
Очарованный любовью,
Я приникну к изголовью,
Пусть горит лампады свет!
Тайны для счастливца нет.
Н. А. Маркевич

Livre II

1. LE REFROIDISSEMENT

Ils ne sont plus ces jours dlicieux,
O mon amour respectueux et tendre
A votre cur savait se faire entendre,
O vous m’aimiez, o nous tions heureux!
Vous adorer, vous le dire et vous plaire,
Sur vos dsirs rgler tous mes dsirs,
C’tait mon sort, j’y bornais mes plaisirs.
Aim de vous, quels vux pouvais-je faire?
Tout est chang. Quand je suis prs de vous,
Triste et sans voix, vous n’avez rien dire,
Si quelquefois je tombe vos genoux,
Vous m’arrtez avec un froid sourire,
Et dans vos yeux s’allume le courroux.
Il fut un temps, vous l’oubliez peut-tre,
O j’y trouvais cette molle langueur,
Ce tendre feu que le dsir fait natre,
Et qui survit au moment du bonheur.
Tout est chang, tout, except mon cur!

Книга II

ОХЛАДЕНИЕ

Они прошли, их нет, веселых, светлых дней,
Когда любви моей почтительность и сила
Казались чистыми тебе, душе твоей,
Когда я счастлив был и ты меня любила.
Любовью жить, дышать и нравиться тебе,
Напоминать о ней, не знать других желаний —
Вот жизнь тогдашняя, вот цель моих мечтаний
И я, блаженствуя, покорен был судьбе.
Все изменилося! Безмолвна и сурова,
Всегда скучаешь ты, бываю ль я с тобой —
Не смотришь на меня, не говоришь ни слова,
Меня не радует ни взгляд, ни голос твой,
Меня встречаешь ты улыбкой вечно хладной,
Когда к стопам твоим в тоске я упаду,
Всегда я гнев один в очах твоих найду!
Ах, были, были дни! Мы негою отрадной
В забвеньи, в роскоши теряя солнца свет,
Пылали, таяли… блаженство!.. но их нет!
Те дни прошли уже, не верю я надежде,
Не верю радости, не для меня любовь!
Что было, никогда не возвратится вновь!
Все изменилось! все… один лишь я, как прежде.
Н. А. Маркевич

2. A LA NUIT

Toujours le malheureux t’appelle,
О nuit, favorable aux chagrins!
Viens donc, et porte sur ton aile
L’oubli des perfides humains.
Voile ma douleur solitaire,
Et, lorsque la main du Sommeil
Fermera ma triste paupire,
О dieux! reculez mon rveil,
Qu’ pas lents l’aurore s’avance
Pour ouvrir les portes du jour:
Importuns, gardez le silence,
Et laissez dormir mon amour.

К НОЧИ

Пока восток блеснет лучами
И загорится небо вновь,
Пускай уснет моя любовь
С воспоминаньем и мечтами.
О ночь! в отчаяньи, в слезах
Тебя несчастный призывает,
На отуманенных крылах
С тобой забвенье прилетает,
Забвенье смертных и земли,
Сокрой печаль, смежи зеницы,
Не допусти ко мне денницы
И пробужденье отдали.
Н. А. Маркевич

3. LA RECHUTE

C’en est fait, j’ai bris mes chanes!
Amis, je reviens dans vos bras.
Les belles ne vous valent pas,
Leurs faveurs cotent trop de peines.
Jouet de leur volage humeur,
J’ai rougi de ma dpendance:
Je reprends mon indiffrence,
Et je retrouve le bonheur.
Le dieu joufflu de la vendange
Va m’inspirer d’autres chansons,
C’est le seul plaisir sans mlange,
Il est de toutes les saisons,
Lui seul nous console et nous venge
Des matresses que nous perdons.
Que dis-je, malheureux? ah! qu’il est difficile
De feindre la gaiet dans le sein des douleurs!
La bouche sourit mal, quand les yeux sont en pleurs.
Repoussons loin de nous ce nectar inutile.
Et toi, tendre Amiti, plaisir pur et divin,
Non, tu ne suffis plus mon me gare.
Au cri des passions qui grondent dans mon sein
En vain tu veux mler ta voix douce et sacre:
Tu gmis de mes maux qu’il fallait prvenir,
Tu m’offres ton appui lorsque la chute est faite,
Et tu sondes ma plaie, au lieu de la gurir.
Va, ne m’apporte plus ta prudence inquite,
Laisse-moi m’tourdir sur la ralit,
Laisse-moi m’enfoncer dans le sein des chimres,
Tout courb sous les fers chanter la libert,
Saisir avec transport des ombres passagres,
Et parler de flicit
En versant des larmes amres.
Ils viendront ces paisibles jours,
Ces moments du rveil, o la raison svre
Dans la nuit des erreurs fait briller sa lumire,
Et dissipe nos yeux le songe des Amours.
Le Temps, qui d’une aile lgre
Emporte en se jouant nos gots et nos penchants,
Mettra bientt le terme mes garements.
О mes amis! alors, chapp de ses chanes,
Et guri de ses longues peines,
Ce cur qui vous trahit revolera vers vous.
Sur votre exprience appuyant ma faiblesse,
Peut-tre je pourrai d’une folle tendresse
Prvenir les retours jaloux.
Sur les plaisirs de mon aurore
Vous me verrez tourner des yeux mouills de pleurs,
Soupirer malgr moi, rougir de mes erreurs,
Et, mme en rougissant, les regretter encore.

ВОЗВРАЩЕНИЕ

Опять я ваш, мои друзья,
Друзей красавицы не стоят,
Их ласки душу беспокоят,
Я не хочу любить, любовь покинул я.
Не встретив радостей столь долго мною жданных,
Игралище непостоянных,
Сверканьем глаз и звуком слов
Обманутый — краснеть готов.
У вас искать мне вдохновений.
Сильваны, бог садов, румяный Вакх мой гений!
Они, они меня вдохнут!
Да будет в них моя услада!
Они бокал мне подадут
И лиру с кистью винограда.
Забуду с ними тяжкий плен,
Не испытаю в них измен!
О заблуждение! что я сказал, несчастный?
Улыбка пасмурна с слезами на глазах,
Нет, трудно пить вино, когда в тоске ужасной
Пылают вздохи на устах.
Отвергнем нектар бесполезный,
В душе спокойствия он мне не поселит,
О дружба! тщетен глас твой тихий и прелестный,
Мне он любви не заменит.
От сна не пробужден рассудок омраченный,
Напрасно дружбы глас священный
Мне утешения дает в тоске моей,
Он слаб, он заглушён грозой моих страстей.
Меня не излечив, он растравляет раны,
Страдая обо мне, бессилен мне помочь,
Кто может отдалить забвения обманы?
Кто может отогнать от сердца хлад и ночь?
Забыл я все: друзей, природу, —
Печалью измеряю день,
Гоняюсь за мечтой, обнять желаю тень,
Железом отягчен, хочу воспеть свободу,
И утопающий в слезах,
О золотых мечтаю днях,
Они придут, дни пробужденья,
Рассудок строгостью рассеет заблужденья,
Мне истину покажет он,
С очей слетит любовный сон,
Так! Время легкими крылами,
Свевая, унося наклонности с мечтами,
Моим мученьям даст предел,
И дружба и покой тогда мне будут новы,
Забуду я любви оковы,
Забуду взоры те, которые воспел,
Кто знает?.. Может быть, — ручаться я не смею, —
Воспомнив о заре протекших лет моих,
Невольно я вздохну, невольно покраснею
И, может быть, к стыду, начну жалеть о них.
Н. А. Маркевич

ГОРЕ-БОГАТЫРЬ

Quelle chimre est-ce donc que
l’homme! quelle nouveaut! quel
chaos! quel sujet de contradictions!
Pascal
Итак, я разорвал оковы,
И к вам, друзья, явлюсь сей час!
Во мне все чувства, мысли новы,
Красавицы не стоят вас.
Их ласки дорогой ценою
Всегда придется покупать.
Одна, игравши долго мною,
Велела с горя умирать.
Но, знать, судьбе угодно было
Меня от смерти сохранить:
Вино на помощь поспешило,
И друг ваш начал снова жить.
С умом любовь вредить не может,
В вине лекарство нам дано:
Как скоро сердце занеможет,
Друзья, примитесь за вино.
Но что я говорю, несчастный!
В душе тоски не утаишь!
Ах, можно ль в бури, в день ненастный,
Сказать, что красно солнце зришь?
Нельзя веселым притвориться,
Наш взор и вздохи изменят:
Когда из глаз слеза катится,
Уста смеяться не хотят.
Сокройся от меня, напиток бесполезный!
Дай волю мне и ты, о дружба, тосковать,
Твой кроткий, нежный глас, мне некогда любезный,
Ужасный вопль страстей заставит ли молчать?
Мой жребий в мире жить, мечтой себя питая,
Свободу воспевать, а цепи все носить
И, слезы горьки проливая,
О счастье, радостях в элегиях твердить.
Дни юности, мечты, обмана, заблужденья
На крыльях времени, как миг сей, пролетят.
Друзья мои! придут дни мирны пробужденья
И сердце к вам мое в объятьи возвратят,
Те дни, когда вздыхать престану,
Когда рассудок скажет мне:
‘Проснись!’ — И что ж? — Тогда я стану
Жалеть — о беспокойном сне.
Н. Д. ИванчинПисарев

СЛАБОСТЬ

Все кончено: я разорвал
Постыдные любови цепи:
Красавицы коварны, слепы,
Ах, сколько я от них страдал!
Друзья мои! в объятья ваши
С надеждой в сердце возвращусь:
Я прежних слабостей стыжусь!
Увейте свежим плющем чаши,
Пусть светлое вино шумит,
Пусть брызгами и пеной снежной
Питомцев ночи окропит.
Веселый Вакх — наш бог надежный —
В меня веселие вдохнет,
Тогда изменниц позабуду,
Тогда на лоне дружбы буду
Я Бахуса и счастье петь!..
Но что я говорю?.. несчастный!..
Ах! и улыбки нет — коль слезы на глазах,
Нет радости, коль в сердце тайный страх.
Прочь нектар, для меня напрасный!
О дружба! милая наставница людей,
Ты сердца моего не услаждаешь боле:
Увы! оно в неволе,
Не слышен голос твой при голосе страстей,
Напрасно мне свою подпору предлагаешь:
Уж поздно, уж нельзя паденью пособить,
Напрасно стонешь ты: желая исцелить,
Ты рану сердца растравляешь!
Оставь, не беспокой меня,
Оставь мечтами наслаждаться,
Грустить и заблуждаться,
Любовь к себе маня,
Свободу воспевать, оковы обнимая,
С восторгом тень обманчиву ловить
И о блаженстве говорить,
Горючи слезы проливая!..
Придут, придут те тихи дни,
Дни зрелости, дни пробужденья —
И строгий разум наш любви рассеет сны,
Любви разгонит заблужденья,
И время, унося все радости людей,
Умчит и юность невозвратно!
Тогда, друзья мои! освободясь цепей
Постыдной праздности — для сердца столь приятной,
Столь сладкой для любви — я возвращуся вновь
Навеки к вам, и с ясною душою!
Забуду слабости, а с ними и любовь!
И дружба опытной рукою
Мою неопытность там станет охранять!
Но с робкою слезой я буду вспоминать
Прошедших лет мечты, восторги наслаждений,
Невольно воздыхать, стыдиться заблуждений
Дней юных, и стыдясь — жалеть о них опять.
В. И. Туманский

5. DPIT

Oui, pour jamais
Chassons l’image
De la volage
Que j’adorais.
A l’infidle
Cachons nos pleurs,
Aimons ailleurs,
Trompons comme elle.
De sa beaut
Qui vient d’clore
Son cur encore
Est trop flatt.
Vaine et coquette,
Elle rejette
Mes simples vux:
Fausse et lgre,
Elle veut plaire
A d’autres yeux.
Qu’elle jouisse
De mes regrets,
A ses attraits
Qu’elle applaudisse.
L’ge viendra,
L’essaim des Grces
S’envolera,
Et sur leurs traces
L’Amour fuira.
Fuite cruelle!
Adieu l’espoir
Et le pouvoir
D’tre infidle.
Dans cet instant,
Libre et content,
Passant prs d’elle,
Je sourirai,
Et je dirai:
‘Elle fut belle.’

ДОСАДА

Нет, навсегда от этих пор
Ее любить я перестану,
Пленительный забуду взор,
Свои скрывать я слезы стану,
И заживлю сердечну рану
И буду ветрен, как она,
И отгоню мечты обманы,
Как грустное забвенье сна,
Какой любовник легковерный
Блаженство может ей вручить?
Своей улыбкой лицемерной
Она желает мир пленить:
Сегодня любит, изменяет,
А завтра — завтра любит вновь,
И простодушную любовь
Мою с презреньем отвергает,
Пускай у ней не сердце, сталь,
Пусть ей тягчить меня приятно
И растравлять мою печаль.
Умчатся годы невозвратно
И граций перелетный рой
Вспорхнет и навсегда увьется,
И младость с шумною семьей
Амуров легких унесется,
Тогда — тогда скажи: прости!
Любви, весельям и надежде,
Исчезнет радость, не найти
Толпы любовников, как прежде,
Тогда свободен буду я,
Тогда блаженство мне, друзья,
Она не будет мне опасна,
Пройду с улыбкой мимо ней
И, обратясь к толпе друзей,
Скажу: она была прекрасна!
Н. А. Маркевич

6. A UN AMI, TRAHI PAR SA MATRESSE

Quoi! tu gmis d’une inconstance?
Tu pleures, nouveau Cladon?
Ah! le trouble de ta raison
Fait honte ton exprience.
Es-tu donc assez imprudent
Pour vouloir fixer une femme?
Trop simple et trop crdule amant,
Quelle erreur aveugle ton me!
Plus aisment tu fixerais
Des arbres le tremblant feuillage,
Les flots agits par Forage,
Et l’or ondoyant des gurets
Que balance un zphyr volage.
Elle t’aimait de bonne foi,
Mais pouvait-elle aimer sans cesse?
Un rival obtient sa tendresse,
Un autre l’avait avant toi,
Et, ds demain, je le parie,
Un troisime, plus insens,
Remplacera dans sa folie
L’imprudent qui t’a remplac.
Il faut au pays de Cythre
A fripon fripon et demi.
Trahis, pour n’tre point trahi,
Prviens mme la plus lgre,
Que ta tendresse passagre
S’arrte o commence l’ennui.
Mais que fais-je? et dans ta faiblesse
Devrais-je ainsi te secourir?
Ami, garde-toi d’en gurir:
L’erreur sied bien la jeunesse.
Va, l’on se console aisment
De ses disgrces amoureuses.
Les amours sont un jeu d’enfant,
Et, crois-moi, dans ce jeu charmant,
Les dupes mme sont heureuses.

ИЗМЕНА

Что вздохнул ты о неверной?
Не о ней ли плачешь ты?
О любовник легковерный,
Образумься, брось мечты! —
Обойди земли пространство,
Где тот смертный, полубог,
Кто бы женщине дать мог
В ум и в сердце постоянство?
Легче нам остановить
Листья шепчущей осины,
Легче бурю прекратить,
Удержать поток с стремнины
Или океана вой,
Я скорее, может статься,
Не позволю волноваться
Класам нивы золотой.
С нею был ты неразлучен?
Но любви до гроба нет.
Вечный пламень вечно скучен,
Веселей любить весь свет.
Твой предшественник давно ли
Был любим и был забыт?
Твой соперник той же доли
Ждет — блаженство изменит!
Кто из нас без заблуждений
На заре весенних лет?
Позабыли? что в ответ?
‘В свете много утешений!’ —
Изменяй, ищи измен,
Верь мне, до поры известной,
В страсти, в сей игре прелестной,
И обманутый блажен.
Н. А. Маркевич

8. A MES AMIS

Rions, chantons, mes amis!
Occupons-nous ne rien faire.
Laissons murmurer le vulgaire:
Le plaisir est toujours permis.
Que notre existence lgre
S’vanouisse dans les jeux.
Vivons pour nous, soyons heureux,
N’importe de quelle manire.
Un jour il faudra nous courber
Sous la main du temps qui nous presse,
Mais jouissons dans la jeunesse,
Et drobons la vieillesse
Tout ce qu’on peut lui drober.

ДОБРЫЙ СОВЕТ

Давайте пить и веселиться,
Давайте жиэнию играть,
Пусть чернь слепая суетится,
Не нам безумной подражать.
Пусть наша ветреная младость
Потонет в неге и вине,
Пусть изменяющая радость
Нам улыбнется хоть во сне.
Когда же юность легким дымом
Умчит веселья юных дней,
Тогда у старости отымем
Все, что отымется у ней.
А. С. Пушкин

ДРУЗЬЯМ

Начнем, друзья, смеяться, петь,
Не станем времени мы тратить золотого,
На ропот черни не глядеть:
Друзья! до черни нам нет дела никакого!
В сем мире, в жизни сей земной,
Мы будем дружно жить с вином, с мечтой прелестной,
А в жизни будущей небесной
Мы будем жить одной душой.
Пускай в забавах исчезает
Минута каждая, как тень,
Пусть беспрерывно утекает
За днем веселия другой веселый день,
Пока не улетела младость,
Пускай гостят у нас Венера, Вакх и радость,
Пускай друзей понежит лень.
Наступит день, когда рукою
Тяжелой время нас согнет,
Простимся с жизнью молодою
И с кашлем старость к нам придет,
Тогда уж поздно веселиться!
Тогда придется нам скучать,
Теперь у старости, что только пригодится,
Мы постараемся отнять.
Н. А. Маркевич

9. AUX INHDLES

A vous qui savez tre belles,
Favorites du dieu d’amour,
A vous, matresses infidles,
Qu’on cherche et qu’on fuit tour tour:
Salut, tendre hommage, heureux jour,
Et surtout volupts nouvelles!
Ecoutez: Chacun l’envi
Vous craint, vous adore et vous gronde,
Pour moi, je vous dis:
‘Grand merci.’
Vous seules de ce triste monde
Avez l’art d’gayer l’ennui,
Vous seules variez la scne
De nos gots et de nos erreurs:
Vous piquez au jeu les acteurs,
Vous agacez les spectateurs
Que la nouveaut vous amne,
Le tourbillon qui vous entrane
Vous prte des appas plus doux,
Le lendemain d’un rendez-vous,
L’amant vous reconnat peine,
Tous les yeux sont fixs sur vous,
Et n’aperoivent que vos charmes,
Prs de vous naissent les alarmes,
Les plaintes, jamais les dgots.
En passant, Caton vous encense,
Heureux mme par vos rigueurs.
Chacun poursuit votre inconstance,
Et, s’il n’obtient pas des faveurs,
Il obtient toujours l’esprance.

НЕВЕРНЫМ КРАСАВИЦАМ

Вам, прелестные сирены,
Вам, любимицы богов,
Частой в жертвах перемены
И здоровья и пиров
Я желаю. Наслаждайтесь!
Вечной негой упивайтесь,
Веселитесь средь измен!
Полюбите, разлюбите
И неопытность влеките
Цепью розовою в плен.
Пламенея знойной жаждой,
Слушайте! На свете каждый
Вас то ищет, то бежит,
Прославляет и бранит.
Я же — без тоски любовной,
Опытный и хладнокровный,
Я на вас давно смотрю,
И, признаюсь вам, я вечно
Искренно, чистосердечно
Вас за то благодарю,
Что в печальном нашем мире
Скуку разогнали вы,
В песнях, на гудке, на лире,
Хвалят вас без головы:
Вы прогнали нашу праздность,
Через вас разнообразность
Получил подлунный свет.
Вы смеетесь над актером,
Но и зритель вашим взором
Часто без вины задет.
Все обманы, заблужденья,
Радости и наслажденья,
Горе, слез тяжелый град, —
Все рождает милый взгляд.
Нас тревожа беспощадно,
Сожигая все сердца,
Вы прелестны до конца.
Мы глядим на вас так жадно,
Так пристрастно, ненаглядно,
Но кто друг ваш, тот подчас
Завтра не узнает вас.
Часто через вас досадно,
Грустно, тяжко иногда,
Но чтоб скучно? — никогда!
Все в вас действует: угрозы,
Гнев, и горесть, и укор,
И туманный, томный взор,
И сверкающие слезы.
Вы пленяете дитя
И Катона — мимоходом,
Он, как будто не хотя,
Вам кадит, и над уродом
Вы смеетесь. Даже месть
Испытать от вас приятно!
Все проходит невозвратно,
Время может все унесть,
Но любить вас не наскучит:
Кто восторгов не получит,
У того надежда есть.
. Маркевич

11. PALINODIE

Jadis, trahi par ma matresse,
J’osai calomnier l’Amour,
J’ai dit qu’ ses plaisirs d’un jour
Succde un sicle de tristesse.
Alors, dans un accs d’humeur,
Je voulus prcher l’inconstance.
J’tais dmenti par mon cur,
L’esprit seul a commis l’offense.
Une amante m’avait quitt,
Ma douleur s’en prit aux amantes.
Pour consoler ma vanit,
Je les crus toutes inconstantes.
Le dpit m’avait gar.
Loin de moi le plus grand des crimes,
Celui de noircir par mes rimes
Un sexe toujours ador,
Que l’amour a fait notre matre,
Qui seul peut donner le bonheur,
Qui, sans notre exemple, peut-tre
N’aurait jamais t trompeur.
Malheur toi, lyre fidle,
O j’ai modul tous mes airs,
Si jamais un seul de mes vers
Avait offens quelque belle!
Sexe lger, sexe charmant,
Vos dfauts sont votre parure.
Remerciez bien la Nature
Qui vous baucha seulement.
Sa main bizarre et favorable
Vous orne mieux que tous vos soins,
Et vous plairiez peut-tre moins,
Si vous tiez toujours aimable.

ПАЛИНОДИЯ

Убит непостоянством милой,
Я женщин всех оклеветал,
Не верь надежде легкокрилой
Не верь Эроту, я сказал,
Любовь считая за сирену,
Я был обманут и пленен,
И, проповедуя измену,
Я был рассудком обольщен.
Одной красавицей забытый,
На всех я гнев свой обратил,
И всех с улыбкою сердитой
От самолюбия бранил.
Я поступал неосторожно,
Я исповедую мой грех,
Ужасный грех! Как рифмой можно
Вдруг очернить красавиц всех.
Они прелестны, несравненны,
И целый мир покорен им,
Их взор один, — и мы блаженны,
И сердцем улетаем к ним.
Умом, любезностью примерны,
Прекрасны телом и душой,
Они, быть может, были б верны.
Когда б не наш пример дурной.
Пол восхитительный, пол нежный,
Обласканный судьбы рукой,
Прелестный в простоте небрежной!
Вам служит слабость красотой,
Но будучи всечасно милы,
Кто знает? может быть, подчас
Не столько вы б имели силы
И менее б пленяли нас.
. Маркевич

Livre III

1. LES SERMENTS

Oui, j’en atteste la Nuit sombre,
Confidente de nos plaisirs,
Et qui verra toujours son ombre
Disparatre avant mes dsirs,
J’atteste l’toile amoureuse,
Qui, pour voler aux rendez-vous,
Me prte sa clart douteuse,
Je prends tmoins ces verrous,
Qui souvent rveillaient ta mre,
Et cette parure trangre,
Qui trompe les regards jaloux,
Enfin, j’en jure par toi-mme,
Je veux dire par tous mes dieux:
T’aimer est le bonheur suprme,
Il n’en est point d’autre mes yeux.
Viens donc, ma belle matresse,
Perdre tes soupons dans mes bras,
Viens t’assurer de ma tendresse,
Et du pouvoir de tes appas.
Aimons, ma chre Elonore,
Aimons au moment du rveil,
Aimons au lever de l’aurore,
Aimons au coucher du soleil,
Durant la nuit aimons encore.

Книга III

КЛЯТВЫ

К тебе, о друг, любви моей
Свидетелем пора ночная,
Она ведет меня, скрывая,
От взоров матери твоей.
К тебе, мой друг, любви моей
Свидетелем сия златая
В лазурных небесах звезда.
Своим сиянием туманным
К восторгам сладостным, желанным
Она ведет меня всегда.
И эти чуждые одежды,
И скрып дверей, и стук замков, —
Являет все мои надежды
И пылкую мою любовь.
Моя единственная радость,
Любви тоска, мученье, сладость.
Я всем клянусь: клянусь тобой,
Клянусь сим взором потупленным,
Что быть красой твоей плененным
Мне счастье в жизни сей земной.
Люблю в минуту пробужденья,
Люблю пред утренней зарей,
Люблю при лунном восхожденьи
И в молчаливый час ночной!
Н. А. Маркевич

3. LE SONGE

A M. DE F….

Corrig par tes beaux discours,
J’avais rsolu d’tre sage,
Et, dans un accs de courage,
Je congdiais les Amours
Et les chimres du bel ge.
La nuit vint. Un profond sommeil
Ferma mes paupires tranquilles,
Tous mes songes, purs et faciles,
Promettaient un sage rveil.
Mais quand l’Aurore impatiente,
Blanchissant l’ombre de la nuit,
A la nature renaissante
Annona le jour qui la suit,
L’Amour vint s’offrir ma vue.
Le sourire le plus charmant
Errait sur sa bouche ingnue:
Je le reconnus aisment.
Il s’approcha de mon oreille.
‘Tu dors, me dit-il doucement,
Et tandis que ton cur sommeille,
L’heure s’coule incessamment.
Ici-bas tout se renouvelle,
L’homme seul vieillit sans retour,
Son existence n’est qu’un jour
Suivi d’une nuit ternelle,
Mais encore trop long sans amour.’
A ces mots j’ouvris la paupire.
Adieu, sagesse, adieu, projets.
Revenez, enfants de Cythre,
Je suis plus faible que jamais.

СОН

Мой друг! в минуты размышленья
Хотел я, вспомня твой совет,
Забыть Амура.оболыценья
И ветреность протекших лет!
Настала полночь. Сон чудесный
Мне очи томные сковал,
И привидений рой прелестный
Вкруг изголовия летал!
Когда ж заря по своду неба
Свой путь игривый начала,
И предвозвестницею Феба
Природе дремлющей была,
Тогда, порхая надо мною
На быстрых, пламенных крылах,
Амур, с колчаном за спиною,
С усмешкой хитрой на устах —
Шепнул мне на ухо приветно:
‘Ты спишь, с тобой и сердце спит,
Меж тем, как время незаметно
Чредой обычною летит!
Всему есть в мире обновленье,
Лишь человек, игрушка бед,
Раз постарея, в утешенье,
Минувших не воротит лет!
Вся жизнь его есть день ненастный,
Доколь с надоблачных высот,
На небосклон его неясный
Любви светило не взойдет!’…
Я пробудился… прежней веры
Я власть увидел над собой…
Забыт обет недавний мой!
Приди, приди дитя Цитеры!
Опять я вечный пленник твой!
И. П. Бороздна

7. LE CABINET DE TOILETTE

Voici le cabinet charmant
O les Grces font leur toilette.
Dans cette amoureuse retraite
J’prouve un doux saisissement.
Tout m’y rappelle ma matresse,
Tout m’y parle de ses attraits,
Je crois l’entendre, et mon ivresse
La revoit dans tous les objets.
Ce bouquet, dont l’clat s’efface,
Toucha l’albtre de son sein,
Il se drangea sous ma main,
Et mes lvres prirent sa place.
Ce chapeau, ces rubans, ces fleurs,
Qui formaient hier sa parure,
De sa flottante chevelure
Conservent les douces odeurs.
Voici l’inutile baleine
O ses charmes sont en prison.
J’aperois le soulier mignon
Que son pied remplira sans peine.
Ce lin, ce dernier vtement…
Il a couvert tout ce que j’aime:
Ma bouche s’y colle ardemment,
Et croit baiser dans ce moment
Les attraits qu’il baisa lui-mme.
Cet asile mystrieux
De Vnus sans doute est l’empire.
Le jour n’y blesse point mes yeux,
Plus tendrement mon cur soupire,
L’air et les parfums qu’on respire
De l’amour allument les feux.
Parais, matresse adore!
J’entends sonner l’heure sacre
Qui nous ramne les plaisirs,
Du temps viens connatre l’usage,
Et redoubler tous les dsirs
Qu’a fait natre ta seule image.

УБОРНАЯ ЛЮБВИ

Вот здесь уборная любви:
Сии ревнивые одежды
Рождают жар в моей крови
И сладкие в душе надежды.
Я вспоминаю красоты,
И от одной уже мечты
О радостях и наслажденьи
Я трепещу, я в упоеньи.
Сии поблекшие цветы
От взоров грудь ее скрывали,
Они от уст моих увяли,
Убор вчерашний головной,
Остаток ленты голубой
Приял жасминов запах нежный, —
От черных локонов, небрежной
По плечам брошенных рукой.
Вот и последние наряды,
В часы любви, в часы отрады
Здесь, часто таинством одет,
Я в упоении вздыхаю,
Я медленно тебя лобзаю,
Я забываю целый свет.
Но тень и воздух ароматный,
Как с неба ветер благодатный,
Мне ум наполнили мечтой,
И день угас, и тихо стало, —
Мой друг! накинув покрывало,
Спеши ко мне, побудь со мной,
Спеши — и не страшись нимало.
Сама ты знаешь, ангел мой,
Сколь неоплатен миг свиданья!
Приди ж, удвой мои желанья,
Не отдаляй мечты златой!
Н. А. Маркевич

9. MA MORT

De mes pensers confidente chrie,
Toi, dont les chants, faciles et flatteurs
Viennent parfois suspendre les douleurs
Dont les Amours ont parsem ma vie,
Lyre fidle, o mes doigts paresseux
Trouvent sans art des sons mlodieux,
Prends aujourd’hui ta voix la plus touchante,
Et parle-moi de ma matresse absente.
Objet chri, pourvu que dans tes bras
De mes accords j’amuse ton oreille,
Et qu’anim par le jus de la treille,
En les chantant, je baise tes appas,
Si tes regards, dans un tendre dlire,
Sur ton ami tombent languissamment,
A mes accents si tu daignes sourire,
Si tu fais plus, et si mon humble lyre
Sur tes genoux repose mollement,
Qu’importe moi le reste de la terre?
Des beaux esprits qu’importe la rumeur,
Et du public la sentence svre?
Je suis amant, et ne suis point auteur.
Je ne veux point d’une gloire pnible,
Trop de clart fait peur au doux plaisir.
Je ne suis rien, et ma Muse paisible
Brave en riant son sicle et l’avenir.
Je n’irai pas sacrifier ma vie
Au fol espoir de vivre aprs ma mort.
О ma matresse! un jour l’arrt du Sort
Viendra fermer ma paupire affaiblie.
Lorsque tes bras, entourant ton ami,
Soulageront sa tte languissante,
Et que ses yeux soulevs demi
Seront remplis d’une flamme mourante,
Lorsque mes doigts tcheront d’essuyer
Tes yeux fixs sur ma paisible couche,
Et que mon cur, s’chappant sur ma bouche,
De tes baisers recevra le dernier,
Je ne veux point qu’une pompe indiscrte
Vienne trahir ma douce obscurit,
Ni qu’un airain grand bruit agit
Annonce tous le convoi qui s’apprte.
Dans mon asile, heureux et mconnu,
Indiffrent au reste de la terre,
De mes plaisirs je lui fais un mystre:
Je veux mourir comme j’aurai vcu.

МОЯ КОНЧИНА

Элегия

Подражание Парни

Поверенная чувств и тайных впечатлений,
Пусть лира стройная досуг мой усладит
И повелитель струн, мой невидимый гений,
Унылому певцу песнь томную внушит.
О ты, чьи легкие и сладостные звуки
Передают сердцам те радости и муки,
Которыми любовь знакома стала мне,
О лира, пусть твой стон промчится в тишине —
И, струны перебрав ленивыми перстами,
Без принуждения на свой настрою лад:
Твои созвучия разлуку облегчат —
И к милой полечу крылатыми мечтами.
Бесценный друг! когда в объятиях твоих
Бряцаньем звонких струн твой нежный слух ласкаю,
Когда за чашею, в восторге чувств немых,
Я прелести твои пою и лобызаю,
Когда улыбкою, краснея, наградишь
Гармонию моей послушныя цевницы…
И взоры томные сквозь длинные ресницы,
В смятеньи сладостном на друга устремишь…
И сладострастием певец твой упоенный
С умолкшей лирою падет к твоим ногам —
О друг мой! что тогда и в целой мне вселенной?
Я не завидую ни смертным, ни богам.
Что в пышной роскоши умершему для света?
С подругой счастлив я и в хижине моей:
Что строгий суд молвы для юного поэта,
Который вдохновен любовию своей?..
Не слава, но любовь — вот цель моих желаний!
Ни тягостных честей, ни лавров не ищу.
Питомец тишины… страшусь рукоплесканий,
Пусть в мире я ничто, на участь не ропщу:
Благодарю в душе святое провиденье,
Что не утрачу я сей жизни наслажденье
Для гордой мысли жить — в преданьях… О, мой друг!
Ударит некогда минута роковая —
И вежди томные закроет твой супруг,
И слабая глава, как ландыш, увядая,
На трепетную грудь подруги упадет…
Тогда… как нить мою Атропа допрядет,
И, к милой устремясь, мой взор полуоткрытый
Перед концом начнет, как искра, угасать,
И руку слабую усилюсь приподнять,
Чтоб ею отереть слезу с твоей ланиты…
И чувств моих порыв, исчезнув на устах,
Прощальный поцелуй навек запечатлеет…
Тогда тщеславие людей да не посмеет
Тревожить мой приют и мой безмолвный прах.
Ни меди звучны я унылые отзывы,
Ни певчих томный хор, ни факлов дым густой
Не будут возвещать кончины роковой.
В своем убежище, безвестный — но счастливый,
Покинутый людьми и шумною молвой…
Я втайне радости свои от них скрываю:
Как жил, так точно я и умереть желаю.
Ал. Норов

МОЯ СМЕРТЬ

Когда в объятиях твоих
Я пеньем слух твой услаждаю
И, упоен вином, лобзаю
Твои красы, воспев о них,
Что мне тогда ничтожный свет,
Все предрассудки, заблужденья
И черни грозные сужденья?
Что мне до них? — Я не поэт!
Я не желаю ложной славы,
Она сопряжена с трудом,
Пред ней сокроются забавы,
Как ночь пред утренним лучом.
Я не пожертвую собою
В надежде после смерти жить,
Но славу я назвав мечтою,
Хочу у ног твоих забыть
Друзей парнасских вероломство,
Рукоплесканья, шум свистков,
Всех современников, потомство
И прелесть будущих веков.
Придет когда-то день разлуки,
Тебя с трудом я назову,
И обовьют прелестны руки
Мою поникшую главу,
К тебе, мой ангел, устремятся
Полуоткрытые глаза —
В твоих очах блеснет слеза,
Напрасно буду я стараться
Тебя холодною рукой
Обнять — она окаменеет,
И поцелуй последний твой
Мои уста запечатлеет.
Тогда пусть меди грозный стон
Всех стран окрестных не тревожит.
Толпа людей, со всех сторон,
Стека<я>ся, мне не поможет.
Я в жизни неизвестен был,
Всегда судьбой своей доволен,
Я был, как шумный ветер, волен,
Пускай же я умру, как жил.
Н. А. Маркевич

11. REFLEXION AMOUREUSE

Je vais la voir, la presser dans mes bras.
Mon cur mu palpite avec vitesse,
Des volupts je sens dj l’ivresse,
Et le dsir prcipite mes pas.
Sachons pourtant, prs de celle que j’aime,
Donner un frein aux transports du dsir,
Sa folle ardeur abrge le plaisir,
Et trop d’amour peut nuire l’amour mme.

* * *

Она придет! к ее устам
Прижмусь устами я моими,
Приют укромный будет нам
Под сими вязами густыми!
Волненьем страстным я томим,
Но близ любезной укротим
Желаний пылких нетерпенье:
Мы ими счастию вредим
И сокращаем наслажденье.
Е. А. Баратынский

ЛЮБОВНОЕ РАЗМЫШЛЕНИЕ

Иду обнять ее, увидеть взоры милой,
И сердце пылкое забилося сильней,
Жар сладострастия разлился с новой силой,
Желания любви меня уносят к ней.
Но не забудем мы, в пылу очарований,
Обуздывать восторг неистовых желаний:
Безумный пламень их лишь миг волнует кровь,
С ним гаснет пылкость чувств и самая любовь.
Е. П. Зайцевский

12. LE BOUQUET DE L’AMOUR

Dans ce moment les politesses,
Les souhaits vingt fois rpts,
Et les ennuyeuses caresses,
Pleuvent sans doute tes cts.
Aprs ces compliments sans nombre
L’Amour fidle aura son tour,
Car, ds qu’il verra la nuit sombre
Remplacer la clart du jour,
Il s’en ira, sans autre escorte
Que le Plaisir tendre et discret,
Frappant doucement ta porte,
T’offrir ses vux et son bouquet.
Quand l’ge aura blanchi ma tte,
Rduit tristement glaner,
J’irai te souhaiter ta fte,
Ne pouvant plus te la donner.

ПОЗДРАВЛЕНИЕ

Уже в честь именин твоих
Приветствия и поздравленья
Тебя выводят из терпенья,
Уже тоскуешь ты от них,
Тебе уже и слушать скучно,
Как за твое здоровье звучно
Бокалы ходят по столам,
Но очередь придет и нам:
Когда исчезнет день сей шумный,
Коль скоро станет ночь темна,
И клики все, и пир безумный
Собою прекратит она, —
К тебе любовь тайком, одна,
Водимая своей звездою,
Придет, мой ангел, наконец,
И праздник проведет с тобою
В роскошной неге для сердец.
Когда ж на лбу моем морщины
Меня приучат к пустякам,
Хотя приду на именины,
Но я уж праздника не дам.
Н. А. Маркевич

13. DLIRE

Il est pass ce moment des plaisirs
Dont la vitesse a tromp mes dsirs,
Il est pass, ma jeune et tendre amie,
Ta jouissance a doubl mon bonheur.
Ouvre tes yeux noys dans la langueur,
Et qu’un baiser te rappelle la vie.
Celui-l seul connat la volupt,
Celui-l seul sentira son ivresse,
Qui peut enfin avec scurit
Sur le duvet possder sa matresse.
Le souvenir des obstacles passs
Donne au prsent une douceur nouvelle,
A ses regards son amante est plus belle,
Tous les attraits sont vus et caresss.
Avec lenteur sa main voluptueuse
D’un sein de neige entrouvre la prison,
Et de la rose il baise le bouton
Qui se durcit sous sa bouche amoureuse.
Lorsque ses doigts gars sur les lis
Viennent enfin au temple de Cypris,
De la pudeur prvenant la dfense,
Par un baiser il la force au silence.
Il donne un frein aux aveugles dsirs,
La jouissance est longtemps diffre,
Il la prolonge, et son me enivre
Boit lentement la coupe des plaisirs.
Elonore, amante fortune,
Reste jamais dans mes bras enchane.
Trouble charmant! le bonheur qui n’est plus
D’un nouveau rouge a color ta joue:
De tes cheveux le ruban se dnoue,
Et du corset les liens sont rompus.
Ah! garde-toi de ressaisir encore
Ce vtement qu’ont drang nos jeux,
Ne m’te point ces charmes que j’adore,
Et qu’ la fois tous mes sens soient heureux!
Nous sommes seuls? je dsire, et tu m’aimes,
Reste sans voile, fille des Amours!
Ne rougis point: les Grces elles-mmes
De ce beau corps ont form les contours.
Partout mes yeux reconnaissent l’albtre,
Partout mes doigts effleurent le satin.
Faible Pudeur, tu rsistes en vain,
Des volupts je baise le thtre.
Pardonne tout, et ne refuse rien,
Elonore, Amour est mon complice.
Mon corps frissonne en s’approchant du tien.
Plus prs encore, je sens avec dlice
Ton sein brlant palpiter sous le mien.
Ah! laisse-moi, dans mes transports avides,
Boire l’amour sur tes lvres humides.
Oui, ton haleine a coul dans mon cur,
Des volupts elle y porte la flamme:
Objet charmant de ma tendre fureur,
Dans ce baiser reois toute mon me.
A ces transports succde la douceur
D’un long repos. Dlicieux silence,
Calme des sens, nouvelle jouissance,
Vous donnez seuls le suprme bonheur!
Puissent ainsi s’couler nos journes,
Aux volupts en secret destines!
Qu’un long amour m’assure tes attraits,
Qu’un long baiser nous unisse jamais.
Laisse gronder la sagesse ennemie,
Le plaisir seul donne un prix la vie.
Plaisir, transports, doux prsents de Vnus.
Il faut mourir quand on vous a perdus!

БЛАЖЕНСТВО

(Подражание Парни)

Увы! с какою быстротою
Сокрылся сей счастливый миг,
Как с страстною моей душою
Я, Нина, пламенел в объятиях твоих!
Как сердце у тебя в восторгах замирало,
И розою лицо стыдливости пылало!..
Блажен, блажен стократ,
Кто, руша все преграды,
На ложе роскоши, возлюбленной объят,
Вкушает в полноте любови все отрады!
Он скорбный мир забыл, восторгом упоясь.
То, взорам обнажить прелестну грудь стремясь,
Подобну снегу белизною,
Он робкой медленно рукою
Делит покровов тонких связь, —
И, полными гордясь
Лилейными холмами,
Лишенная своих защит,
Под страстными его устами,
Она твердеет и горит!..
То стан ее рукой роскошною обнявши,
Который у самой Киприды похищен,
И пояс, средь забав, украдкой развязавши,
Смущеньем красоты робеющей пленен,
Он пламенно уста стыдливые лобзает
И тихое на них роптанье умирает!
Чья участь на земли с счастливцем сим равна?
Он медлит посреди сердечных упоений
И чашу восхищений
По капле пьет до дна!
О Нина, о мой друг, пребудь всегда со мною!
Смятение любви! пленительный покой,
Который следует за счастья полнотою!
Пусть нежною моей развеяны рукой,
В сей милой простоте, любовью расплетенны,
Волнуются твои прелестные власы,
И легкий твой покров, Эротом похищенный,
Не кроет от меня стыдливые красы!
О Нина! вся цена дней наших в наслажденье!
И райское одно мгновенье,
Когда, в восторге мы своем,
Небесное о всем
Забвение пием —
Годичных есть забот и бедствий услажденье!
Жизнь смертных горести отравою полна:
Любовию одной красуется она.
Восторги первых встреч, горящи лобызанья,
Волнения души, любви очарованья!
Оставить должно свет,
Когда вас боле нет!..
М. В. Милонов

Livre IV

LGIE I

Du plus malheureux des amants
Elle avait essuy les larmes,
Sur la foi des nouveaux serments
Ma tendresse tait sans alarmes,
J’en ai cru son dernier baiser,
Mon aveuglement fut extrme.
Qu’il est facile d’abuser
L’amant qui s’abuse lui-mme!
Des yeux timides et baisss,
Une voix nave et qui touche,
Des bras autour du cou passs,
Un baiser donn sur la bouche,
Tout cela n’est point de l’amour.
J’y fus tromp jusqu’ ce jour.
Je divinisais les faiblesses,
Et ma sotte crdulit
N’osait des plus folles promesses
Souponner la sincrit,
Je croyais surtout aux caresses.
Hlas! en perdant mon erreur,
Je perds le charme de la vie.
J’ai partout cherch la candeur,
Partout j’ai vu la perfidie.
Le dgot a fltri mon cur.
Je renonce au plaisir trompeur,
Je renonce mon infidle,
Et, dans ma tristesse mortelle,
Je me repens de mon bonheur.

Книга IV

ЭЛЕГИЯ

(Подражание Парни)

Ко мне свой нежный взор склонила,
Велела слезы отереть
И клятвы снова подтвердила
Любовью вечною гореть.
Последний поцелуй свободно
Был дан мне в подтвержденье слов,
Как обмануть того удобно,
Кто быть обманутым готов!
И взоры, робко потупленны,
И нежности исполнен глас,
И на устах напечатленный
С восторгом поцелуй не раз, —
Все это не любовь — искусство,
Я им доднесь обманут был,
Ее с моим равнял я чувство.
Я слабости боготворил,
Обетов смелым подозреньем
Не оскорблял я никогда,
Ах! самым лучшим увереньем
Казались ласки мне всегда.
Мое теряя заблужденье.
Теряю прелесть жизни всей —
И в сердце к людям отвращенье
Со дня неверности твоей.
Другим желать я предоставил
Любви обманчивых забав —
Ах! лучше бы я жизнь оставил,
Заране, счастья не узнав!
П. Л<ихачев>

ELEGIE III

Bel arbre, pourquoi conserver
Ces deux noms qu’une main trop chre
Sur ton corce solitaire
Voulut elle-mme graver?
Ne parle plus d’Elpnore,
Rejette ces chiffres menteurs,
Le temps a dsuni les curs
Que ton corce unit encore.

К КЛЕНУ

Подражание Парни

Слова любви, мой клен пустынный,
Я на коре твоей писал,
Но вижу с грустью, друг старинный,
Что мне и ты неверен стал.
Зачем ты память сохраняешь
О счастьи двух сердец младых?
Ты их еще соединяешь,
А время разлучило их!
А. А. Крылов

К КЛЕНУ

(Подражание Парни)

Красивый, стройный клен! на что ты сохранил
Два наши имена, которые Людмила
Здесь, на твоей коре, в час неги начертила?
Мне горько видеть их… я больше ей не мил!
Пускай же мне ничто о ней не вспоминает,
Изгладь сии черты, блиставшие вотще!
Разлучены сердца, которые еще
Твоя кора соединяет!
О. М. Сомов

К БЕРЕЗЕ

Береза дикая! к чему ты удержала
Столь долго наши имена,
Которые изображала
Рукой неверною — она?
Ты их напрасно сохранила:
Неумолимою косой
Судьба два сердца разделила,
Соединенные тобой.
Н. А. Маркевич

ELEGIE IV

Dieu des amours, le plus puissant des dieux,
Le seul du moins qu’adora ma jeunesse,
Il m’en souvient, dans ce moment heureux
O je flchis mon ingrate matresse,
Mon cur crdule, et tromp par vous deux,
Mon faible cur jura d’aimer sans cesse.
Mais je rvoque un serment indiscret.
Assez longtemps tu tourmentas ma vie,
Amour, Amour, sduisante folie!
Je t’abandonne, et mme sans regret.
Loin de Paphos la Raison me rappelle,
Je veux la suivre et ne plus suivre qu’elle.
Pour t’obir je semblais tre n:
Vers tes autels ds l’enfance entran,
Je me soumis sans peine ta puissance.
Ton injustice a lass ma constance:
Tu m’as puni de ma fidlit.
Ah! j’aurais d, moins tendre et plus volage,
User des droits accords au jeune ge.
Oui, moins soumis, tu m’aurais mieux trait.
Bien insens, celui qui prs des belles
Perd en soupirs de prcieux instants!
Tous les chagrins sont pour les curs fidles
Tous les plaisirs sont pour les inconstants.

ИСПРАВЛЕНИЕ

О бог, сильнейший из богов,
Кому свою всю жизнь отдать я был готов,
Кому я одному всечасно поклонялся,
Которым я дышал, которым наслаждался,
И для кого навек я потерял покой!
Я не забыл минуты той,
Когда склонил я сердце милой,
Когда я поклялся небесной всею силой
Тебе всегда подвластным быть,
Ее одну, одну любить,
Хотя не вовремя, теперь я понимаю
Надежды ложные твои,
В слезах, в мучениях лета прошли мои,
С сих пор навеки я все клятвы забываю,
И никогда любовь мне в мысли не придет,
Меня от страсти сей рассудок увлечет,
И все мечты, все заблужденья
Забуду я без сожаленья.
Любовь, любовь! я был рожден,
Чтобы тебе повиноваться,
Тобою в сети увлечен,
Еще во младости тебе стал поклоняться!
Теперь погибла страсть моя,
Несправедливостью я утомлен твоею,
Жестоко был обманут я
Прелестницей моею!
С другими чувствами, с душой
Не столько пламенной, не столько постоянной,
Я верно бы достиг сей цели столь желанной,
Минуты счастья золотой.
О сколь несчастлив тот, кто, несмотря на младость,
Вздыхает, вверившись мечтам,
Судьба послала скорбь всем пламенным сердцам,
И всем непостоянным — радость.
Н. А. Маркевич

LGIE V

D’un long sommeil j’ai got la douceur.
Sous un ciel pur, qu’elle embellit encore,
A mon rveil je vois briller l’Aurore,
Le dieu du jour la suit avec lenteur.
Moment heureux! la nature est tranquille,
Zphyre dort sur la fleur immobile,
L’air plus serein a repris sa fracheur,
Et le silence habite mon asile.
Mais quoi! le calme est aussi dans mon cur!
Je ne vois plus la triste et chre image
Qui s’offrait seule ce cur tourment,
Et la raison, par sa douce clart,
De mes ennuis dissipe le nuage.
Toi, que ma voix implorait chaque jour,
Tranquillit, si longtemps attendue,
Des cieux enfin te voil descendue,
Pour remplacer l’impitoyable Amour.
J’allais prir, au milieu de l’orage
Un sr abri me sauve du naufrage,
De l’aquilon j’ai tromp la fureur,
Et je contemple, assis sur le rivage,
Des flots grondants la vaste profondeur.
Fatal objet, dont j’adorai les charmes,
A ton oubli je vais m’accoutumer.
Je t’obis enfin, sois sans alarmes,
Je sens pour toi mon me se fermer.
Je pleure encore, mais j’ai cess d’aimer,
Et mon bonheur fait seul couler mes larmes.

<ЭЛЕГИЯ V>

Все тихо! и заря багряною чертой
По синеве небес безмолвно побежала…
И мгла, что гор хребты и рощи покрывала,
Волнуясь, стелется туманною рекой
По лугу пестрому и ниве молодой.
Блаженные часы! весь мир в отдохновенье!
Еще зефиры спят на дремлющих листах,
Еще пернатые покоятся в кустах,
И все безмолвствует в моем уединенье…
Но боги! неужель вы с мира тишиной
И чувств души моей волненья усмирили,
Неужто и во мне господствует покой!..
Уже, о счастие! не вижу пред собой
Я призрак грозный — вечно милый,
Которого нигде мой взор не покидал…
Нигде! Ни в шумной сечи боя,
Ни в бранных игрищах военного покоя!
О ты, которое я в помощь призывал,
Бесчувствие! о дар рассудка драгоценный,
Ты, вняв мольбе моей смиренной,
Нисходишь наконец спасителем моим.
Я погибал! тобой одним
Достигнул берега, и с мирныя вершины
Смотрю бестрепетно, грозою невредим,
На шумные валы обширныя пучины!
А ты, с кем некогда делился я душой
И кем душа моя в мученьях истощилась…
Утешься, ты забыта мной!
Но отчего слезой ланита окропилась?
О слезы пламенны, теките! Я свои
Минуты радости от сих минут считаю
И вас не о любви,
А от блаженства проливаю!
Д. В. Давыдов

ELEGIE VI

J’ai cherch dans l’absence un remde mes maux,
J’ai fui les lieux charmants qu’embellit l’infidle,
Cach dans ces forts dont l’ombre est ternelle,
J’ai trouv le silence et jamais le repos.
Par les sombres dtours d’une route inconnue
J’arrive sur ces monts qui divisent la nue:
De quel etonnement tous mes sens sont frapps!
Quel calme! quels objets! quelle immense tendue!
La mer parat sans borne mes regards tromps,
Et dans l’azur des cieux est au loin confondue.
Le zphyr en ce lieu tempre les chaleurs,
De l’aquilon parfois on y sent les rigueurs,
Et tandis que l’hiver habite ces montagnes,
Plus bas Pt brlant dessche les campagnes.
Le volcan dans sa course a dvor ces champs,
La pierre calcine atteste son passage:
L’arbre y crot avec peine, et l’oiseau par ses chants
N’a jamais gay ce lieu triste et sauvage.
Tout se tait, tout est mort. Mourez, honteux soupirs,
Mourez, importuns souvenirs
Qui me retracez l’infidle,
Mourez, tumultueux dsirs,
Ou soyez volages comme elle.
Ces bois ne peuvent me cacher,
Ici mme, avec tous ses charmes,
L’ingrate encore me vient chercher,
Et son nom fait couler des larmes
Que le temps aurait d scher*
О dieux! rendez-moi ma raison gare,
Arrachez de mon cur cette image adore
Eteignez cet amour qu’elle vient rallumer,
Et qui remplit encore mon me tout entire.
Ah! l’on devrait cesser d’aimer
Au moment qu’on cesse de plaire.
Tandis qu’avec mes pleurs la plainte et les regrets
Coulent de mon me attendrie,
J’avance, et de nouveaux objets
Interrompent ma rverie.
Je vois natre mes pieds ces ruisseaux diffrents.
Qui, changs tout coup en rapides torrents,
Traversent grand bruit les ravines profondes,
Roulent avec leurs flots le ravage et l’horreur,
Fondent sur le rivage, et vont avec fureur
Dans l’Ocan troubl prcipiter leurs ondes.
Je vois des rocs noircis, dont le front orgueilleux
S’lve et va frapper les cieux.
Le temps a grav sur leurs cimes
L’empreinte de la vtust.
Mon il rapidement port
De torrents en torrents, d’abmes en abmes,
S’arrte pouvant.
О nature! qu’ici je ressens ton empire!
J’aime de ce dsert la sauvage pret,
De tes travaux hardis j’aime la majest,
Oui, ton horreur me plat, je frissonne et j’admire.
Dans ce sjour tranquille, aux regards des humains
Que ne puis-je cacher le reste de ma vie!
Que ne puis-je du moins y laisser mes chagrins!
Je venais oublier l’ingrate qui m’oublie,
Et ma bouche indiscrte a prononc son nom,
Je l’ai redit cent fois, et l’cho solitaire
De ma voix douloureuse a prolong le son,
Ma main l’a grav sur la pierre,
Au mien il est entrelac.
Un jour le voyageur, sous la mousse lgre,
De ces noms connus Cythre
Verra quelque reste effac.
Soudain il s’criera: ‘Son amour fut extrme,
Il chanta sa matresse au fond de ces dserts.
Pleurons sur ses malheurs et relisons les vers
Qu’il soupira dans ce lieu mme.’

ОТЧУЖДЕННЫЙ

Надеясь облегчить свой горестный удел,
Бежал я милых мест, неверной украшенных,
Но в вечном сумраке лесов уединенных,
Среди безмолвия — спокойствия не зрел.
Безвестною стезей достиг горы вершины,
Рассекшей облаков молниеносный свод,
Отколь пленяет вид безбрежныя равнины
Необозримых вод,
Вдали слиянных с небосклоном.
Здесь царствует зима — в ущелья диких гор
Свирепым дует Аквилоном.
Там в низовых лугах встречает лето взор:
Зефир играющий чуть зелень их лобзает,
От зноя пажить засыхает,
И дремлет тихий бор.
Я вижу в сих полях следы опустошенья:
Потоком пламенным гора обнажена,
Томится дерево — не слышно птичек пенья,
Повсюду мрачная в пустыне тишина.
Все мертво, все молчит, — и ты, воспоминанье,
Исчезни с образом изменницы моей.
Умри, мятежное желанье!
Иль будь непостоянным с ней.
Не кроет мрачная дубрава
Неблагодарной красоты:
Повсюду милые черты
Для сердца моего отрава!
И вздохи томные волнуют грудь мою!
И слезы жаркие, уединенный, лью!
Благие небеса, страдальцу дайте силы
Навек из памяти изгладить образ милый
И пламень страсти угасить,
Владеющей досель душою…
Ах! должно б сердцу разлюбить
С изменой друга роковою.
Под бременем тоски жестокой удручен,
Излил я жалобы, растерзанный страданьем.
Иду — и вновь очарованьем
От размышленья увлечен:
Сребристые ручьи, у ног моих рождаясь,
Игриво резвятся в струях.
Потом стремительно в потоки превращаясь,
В свирепых падая волнах,
Опустошение и страх несут в долину,
Разлившись, наконец, в отлогих берегах,
Усиливают волн кипящую стремнину
И с шумом ринувшись быстрей,
В необозримости теряются морей.
Утесы гордые я вижу пред собою,
Которых к небесам возносится чело,
И время древностью седою,
Где оттиск зрим веков, — гранит их облекло.
Обозревая вкруг величия картину,
Мой любопытный взор поспешно увлечен
С потока на поток, с пучины на пучину, —
И вдруг… недвижим, поражен!
Природа! власть твою в местах сих постигаю,
Пустынной дикостью твоею я пленен,
Величье в смелости трудов твоих встречаю,
И в ужасе самом… восторжен, изумлен!
Вот в сем убежище, уединен от света,
Остаток дней моих желал я провести,
Здесь думал сладкое спокойствие найти
И образ позабыть бесценного предмета, —
Но имя милое невольно я твердил,
И эхо дальнее внимало за горою,
Его ж на камне сем я трепетной рукою
С моим сплетя, изобразил.
Здесь странник некогда, еще под свежим мохом,
Увидит имена истертые со вздохом
И скажет так: он пламенно любил
И пел в пустыне сей любви своей мученья,
Я с ним печаль его делил
И повторял… его же вдохновенья.
Д. П. Глебов

ЭЛЕГИЯ

Из Парни

Страдания любви разлукой облегчатся! —
Я думал прежде так, от милых мест бежал,
Которые моей жестокою гордятся.
Сокрытый в сих лесах, куда не проникал
Свет солнечный вовек, повсюду обретаю
Одно безмолвие, но где покой — не знаю.
Блуждая в тайной тьме излучистых путей,
Достиг я наконец вершины гор надменной,
Делящей облака, ходящие под ней.
Какое зрелище! — мой взор обвороженный
Летал в безмерности, расстланной предо мной,
Явилось море мне равниною чудесной,
Слиянною вдали с лазурию небесной!
Минута! — все цветет, и в ясности живой
Играющий зефир жар солнца прохлаждает,
Но вдруг — повсюду тьма! и буря завывает!
Когда зима престол свой ставит на горах,
В то время летний зной свирепствует в полях!
В громовом шествии пылающия лавы
Погибли все весны забавы и труды,
Растопленный гранит являл ее следы.
Древа зачахли вкруг, в унынии дубравы.
Ни милый птичек глас, ни дикий рев зверей
Не смеют пробудить пустыни мрачной сей!
Все тихо, все мертво! — умрите ж, воздыханья!
Умрите, бурные желанья!
Моя надежда — призрак сна!
Жестокую навек забудем,
Злой пламень истребим иль будем
Непостоянны, как она!
Нет! нет! — нигде себя не скрою:
И здесь найдет меня любовь!
И здесь прелестная со мною.
Противлюсь — и пылаю вновь!
Довольно имени любезной —
И вновь поток лиется слезный!
О боги!.. ах! когда престану я страдать!
Сокройте от меня вы взор ее прекрасный!
Тушите страсть мою! — она, как грозный ад,
Свирепствует в груди. — Усилия напрасны!
Тогда бы перестать любить,
Когда престал ты милым быть!
Меж тем как в жалобах и пламенных слезах
Я изливал свои сердечные мученья,
Явились новые предметы удивленья,
И мрак уныния исчез в моих глазах!
Я зрел: передо мной, рождаяся, кружились
Повсюду быстры ручейки,
И в детской резвости, слиявшись, вновь стремились
В кипящей полноте свирепыя реки,
Терзая грудь брегов, клубясь в ожесточенье,
Влекла она с собой потоп и разрушенье,
Дробимый ветром шум стонал в глуши лесов,
И древний океан, в величестве смущенный,
Приемлющий ее в объятья растворенны,
Казалось, уступал неистовству валов!
Я зрел: утесы обнаженны,
Подъемляся челом,
Грозили досягнуть в пределы возвышенны,
Отколь свергался гром!
Там древность чудная везде изобразила
Священную печать… взор, мысль моя парила
Вослед ревущих вод — от гор к другим горам,
От облаков ко облакам,
Из бездны в бездну преносилась,
Но вдруг во ужасе своем остановилась!
Природа дивная! здесь, здесь твой тайный храм!
Я прикасаюся ко матерним стопам.
О, как приятна мне унылость дебрей диких,
Начальные черты трудов твоих великих.
Я в чувствах сладостных, как отрок, веселюсь
И с трепетом дивлюсь!
Почто не можно мне в юдоли сей блаженной
От света утаить остаток скорбных дней,
Почто нельзя отдать ей горести своей!
Она везде со мной! — когда, ожесточенный,
Хочу неверную навеки позабыть,
Язык мой изменяет!
Он имя милое невольно повторяет,
Сказав однажды, я стремлюсь его твердить,
И дебрь пустынная, всех тайн моих могила,
Ему ответствует стенанием глухим,
Моя рука его на камне начертила
Со именем моим!
Быть может, странник здесь, на сих древах почтенных,
Найдет следы имен, любовью освященных,
Смутится он, и в миг восторга своего
Внезапно возгласит: ‘Чрезмерна страсть его!
Он пел любезную во тьме уединенья,
Он плакал без друзей, страдал без утешенья,
Прочтем его стихи, слезами их почтим:
Любовь, сама любовь рыдала вместе с ним!’
А. Ф. Мерзляков

* * *

В разлуке я искал смягченья тяжких бед,
Бежал от милых стран, тобою озаренных,
Бродил во мгле пустынь, ужасных и забвенных…
Повсюду тишина! нигде покоя нет!
По ребрам диких скал, извитою тропою
Вхожу на сей утес со мшистою главою, —
Каким видением внезапно поражен!
Какая дивная безмерности картина!
Сей древний океан в брегах не заключен!
Вдали слиялась с ним лазурная пучина!
То свежий ветерок здесь веет надо мной,
То вихрей и громов внимаю треск и вой!
Горе, на грудах льдов, чертог зимы блистает —
А долу ярый зной поля опустошает!
Пылающий волкан пожрал сии страны,
Я зрел его следы на камнях опаленных!
Умолкли хоры птиц! Поля обнажены!
Нет сеней на древах, на пепел наклоненных!
В ужасный, мнится, гроб весь мир преображен!
Все пусто! все мертво! — Умри же, страстный стон!
Умрите, сладки вспоминанья,
Влекущие мой дух в протекши времена!
Умрите, буйные желанья,—
Или меняйтесь, как она!
Вотще во тьме лесов скрываюсь!
И здесь могучей красотой
Она блистает предо мной!
И здесь слезами обливаюсь,
Стремясь душою к ней одной!
О небо, ниспошли страданьям утоленье!
Погибни, страстный жар! Смирись, души волненье!
Умри, умри, любовь, воскресшая опять!
О вспоминание жестокой перемены!
Ах! если б мы могли неверных забывать
В минуту их измены!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Природа, пред тобой, восторженный, смиряюсь!
Коль страшен мрак лесов! коль дик пустыней вид!
Как все, могущая, тебя благовестит!
О грозные красы! Дивлюсь и содрогаюсь!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
В. А. Жуковский

LGIE VIII

Aimer est un destin charmant,
C’est un bonheur qui nous enivre,
Et qui produit l’enchantement.
Avoir aim, c’est ne plus vivre,
Hlas! c’est avoir achet
Cette accablante vrit,
Que les serments sont un mensonge,
Que l’amour trompe tt ou tard,
Que l’innocence n’est qu’un art,
Et que le bonheur n’est qu’un songe.

ЛЮБЛЮ И ЛЮБИЛ

Люблю — есть жизнью наслаждаться,
Возможным счастьем упиваться,
Всех чувств в обвороженьи быть.
Любил же — значит: полно жить!
Яснее: испытать собою,
Что клятвы — слов каких-то звон,
Что нежность — хитрости игрою,
Невинность — маска, счастье — сон!
И. И. Дмитриев

ЛЮБИТЬ И НЕ ЛЮБИТЬ

(Из стихотворений Парни)

В любви бывает смертный богом,
Живет блаженством и восторгом.
Но отжил тот, кто отлюбил,
Тот, в сердце сожаленье кроя,
Ценой сердечного покоя
Печальну истину купил:
Что страсть обманчивое чувство,
Что клятва сердцу не закон,
Невинность ложь, любовь искусство,
А радость жизни — только сон.
В. В. Измайлов

ЛЮБОВЬ

Так, любовь есть дар святой,
Нашей жизни усладитель,
Наших горестей целитель,
Неизменный и благой!..
Но, друзья, несчастен в свете
Тот, кому всесильный рок
Юных лет в прелестном цвете
Грустный подтвердил урок:
Что надежда — обольщенье,
Что любовь — пустой закон,
Что невинность — принужденье,
А блаженство — только сон!..
И. П. Бороздна

ЭЛЕГИЯ

Сказать ‘люблю’ — очарованье,
Сказать ‘любил’ — хоть и не жить.
Ах, это счастьем заплатить
За то ужасное признанье,
Что в мире клятвы — ложь одна,
Любовь — обманы, а не чувство,
Невинность — только лишь искусство,
А все блаженство — прелесть сна.
Н. А. Маркевич

L&#201,GIE IX

Toi, qu’importune ma prsence,
A tes nouveaux plaisirs je laisse un libre cours,
Je ne troublerai plus tes nouvelles amours,
Je remets ton cur le soin de ma vengeance.
Ne crois pas m’oublier, tout t’accuse en ces lieux,
Ils savent tes serments, ils sont pleins de mes feux,
Ils sont pleins de ton inconstance.
L, je te vis, pour mon malheur.
Belle de ta seule candeur,
Tu semblais une fleur nouvelle,
Qui, loin du zphyr corrupteur,
Sous l’ombrage qui la recle
S’panouit avec lenteur.
C’est ici qu’un sourire approuva ma tendresse.
Plus loin, quand le trpas menaait ta jeunesse,
Je promis l’Amour de te suivre au tombeau.
Ta pudeur, en ce lieu, se montra moins farouche,
Et le premier baiser fut donn par ta bouche,
Des jours de mon bonheur ce jour fut le plus beau.
Ici, je bravai la colre
D’un pre indign contre moi,
Renonant tout sur la terre,
Je jurai de n’tre qu’ toi.
Dans cette alcve obscure… О touchantes alarmes!
О transports! langueur qui fait couler des larmes!
Oubli de l’univers! ivresse de l’amour!
О plaisirs passs sans retour!
De ces premiers plaisirs l’image sduisante
Incessamment te poursuivra,
Et, loin de l’effacer, le temps l’embellira.
Toujours plus pure et plus touchante,
Elle empoisonnera ton coupable bonheur,
Et punira tes sens du crime de ton cur.
Oui, tes yeux prvenus me reverront encore,
Non plus comme un amant tremblant tes genoux,
Qui se plaint sans aigreur, menace sans courroux,
Qui te pardonne et qui t’adore,
Mais comme un amant irrit,
Comme un amant jaloux qui tourmente le crime,
Qui ne pardonne plus, qui poursuit sa victime,
Et punit l’infidlit.
Partout je te suivrai, dans l’enceinte des villes,
Au milieu des plaisirs, sous les forts tranquilles,
Dans l’ombre de la nuit, dans les bras d’un rival.
Mon nom de tes remords deviendra le signal.
Eloign pour jamais de cette le odieuse,
J’apprendrai ton destin, je saurai ta douleur,
Je dirai: ‘Qu’elle soit heureuse!’
Et ce vu ne pourra te donner le bonheur.

МЩЕНИЕ

Из Парни

Неверный друг и вечно милый!
Зарю моих счастливых дней
И слезы радости и клятвы легкокрылы —
Все время унесло с любовию твоей!
И все погибло невозвратно,
Как сладкая мечта, как утром сон приятный!
Но все любовью здесь исполнено моей
И клятвы страшные твои напоминает.
Их помнят и леса, их помнит и ручей,
И эхо томное их часто повторяет.
Взгляни: здесь в первый раз я встретился с тобой,
Ты здесь, подобная лилее белоснежной,
Взлелеянной в садах Авророй и весной,
Под сенью безмятежной,
Цвела невинностью близ матери твоей.
Вот здесь я в первый раз вкусил надежды сладость,
Здесь жертвы приносил у мирных алтарей.
Когда твою грозила младость
Болезнь жестокая во цвете погубить,
Здесь клялся, милый друг, тебя не пережить!
Но с новой прелестью ты к жизни воскресала
И в первый раз ‘люблю’, краснеяся, сказала
(Тому сей дикий бор немой свидетель был).
Твоя рука в моей то млела, то пылала,
И первый поцелуй с душою душу слил.
Там взор потупленный назначил мне свиданье
В зеленом сумраке развесистых древес,
Где льется в воздухе сирен благоуханье
И облако цветов скрывает свод небес,
Там ночь ненастная спустила покрывало,
И страшно загремел над нами ярый гром,
Все небо в пламени зарделося кругом,
И в роще сумрачной сверкало.
Напрасно! ты была в объятиях моих,
И к новым радостям ты воскресала в них!
О пламенный восторг! О страсти упоенье!
О сладострастие… себя, всего забвенье!
С ее любовию утраченны навек!
Вы будете всегда изменнице упрек.
Воспоминанье ваше,
От времени еще прелестнее и краше,
Ее преступное блаженство помрачит
И сердцу за меня коварному отмстит
Неизлечимою, жестокою тоскою.
Так! всюду образ мой увидишь пред собою,
Не в виде прежнего любовника в цепях,
Который с нежностью сквозь слезы упрекает
И жребий с трепетом читает
В твоих потупленных очах.
Нет, в лютой ревности карая преступленье,
Явлюсь как бледное в полуночь привиденье,
И всюду следовать я буду за тобой:
В безмолвии лесов, в полях уединенных,
В веселых пиршествах, тобой одушевленных,
Где юность пылкая и взор считает твой.
В глазах соперника, на ложе Гименея —
Ты будешь с ужасом о клятвах вспоминать,
При имени моем, бледнея,
Невольно трепетать.
Когда ж безвременно, с полей кровавой битвы,
К Коциту позовет меня судьбины глас,
Скажу: ‘Будь счастлива’ в последний жизни час, —
И тщетны будут все любовника молитвы!
К. Н. Батюшков

<ЭЛЕГИЯ VI>

О ты, смущенная присутствием моим,
Спокойся: я бегу в пределы отдаленны.
Пусть избранный тобой вкушает дни блаженны,
Пока судьбой храним.
Но, ах! не мысли ты, чтоб новые восторги
И спутник счастливый твоих весенних дней
Изгладили меня из памяти твоей!
О, нет! Есть суд небес и справедливы боги!
Душевны радости, делимые со мной,
Воспоминания протекших упований
И сладкие часы забвенья и мечтаний,
И я, я сам явлюсь тревожить твой покой!
Но уж не в виде том, как в дни мои счастливы,
Когда, смущенный, торопливый,
Я плакал без укор, без гнева угрожал
И за вину твою, любовник боязливый,
Себе у ног твоих прощения искал!
Нет, нет! явлюсь опять, но как посланник мщенья,
Но как каратель преступленья,
Свиреп, неумолим, — везде перед тобой:
И среди светского блистательного круга,
И средь семьи твоей, где ты цветешь душой,
В уединении, в объятиях супруга, —
Везде, везде в твоих очах
Грозящим призраком, с упреком на устах!
Но нет!.. О, гнев меня к упрекам не принудит:
Чья мертвая душа тобой оживлена,
Тот благости твои ужель когда забудет!
Его богам молитва лишь одна:
‘Да будет счастлива она!..’
Но вряд ли счастие твоим уделом будет!
Д. В. Давыдов

LGIE XI

Que le bonheur arrive lentement!
Que le bonheur s’loigne avec vitesse!
Durant le cours de ma triste jeunesse,
Si j’ai vcu, ce ne fut qu’un moment.
Je suis puni de ce moment d’ivresse.
L’espoir qui trompe a toujours sa douceur,
Et dans nos maux du moins il nous console,
Mais loin de moi l’illusion s’envole,
Et l’esprance est morte dans mon cur.
Ce cur, hlas! que le chagrin dvore,
Ce cur malade et surcharg d’ennui,
Dans le pass veut ressaisir encore
De son bonheur la fugitive aurore,
Et tous les biens qu’il n’a plus aujourd’hui,
Mais du prsent l’image trop fidle
Me suit toujours dans ces rves trompeurs,
Et sans piti la vrit cruelle
Vient m’avertir de rpandre des pleurs
J’ai tout perdu, dlire, jouissance,
Transports brlants, paisible volupt,
Douces erreurs, consolante esprance,
J’ai tout perdu: l’amour seul est rest.

ЭЛЕГИЯ

Как счастье медленно приходит,
Как скоро прочь от нас летит!
Блажен, за ним кто не бежит,
Но сам в себе его находит!
В печальной юности моей
Я был счастлив — одну минуту,
Зато, увы! и горесть люту
Терпел от рока и людей!
Обман надежды нам приятен,
Приятен нам хоть и на час!
Блажен, кому надежды глас
В самом несчастьи сердцу внятен!
Но прочь уже теперь бежит
Мечта, что прежде сердцу льстила,
Надежда сердцу изменила,
И вздох за нею вслед летит!
Хочу я часто заблуждаться,
Забыть неверную… но нет!
Несносной правды вижу свет,
И должно мне с мечтой расстаться!
На свете всё я потерял,
Цвет юности моей увял:
Любовь, что счастьем мне мечталась,
Любовь одна во мне осталась!
К. Н. Батюшков

ЭЛЕГИЯ ПАРНИ

…l’amour trompe tt ou tard.
В печальной юности я жил одно мгновенье,
И за минутное сердечно наслажденье
Мне суждено век слезы лить!
Надежда! смертным жизнь тобою только лестна!..
Но нет, обманщица прелестна!
Меня твои мечты не могут обольстить.
В груди отчаянной исчезли ожиданья,
Со мной живут одни страданья!
Лишь сердце горестно в прелестнейших мечтах
Ко дням прошедшим устремится,
Еще, еще желая насладиться
Во угасающих счастливых дней зарях…
Вдруг настоящее является пред мною,
И слезы потекут из глаз моих рекою!
Всего лишился я! надежды больше нет!
Восторги пламенны, небесны восхищенья
И тихие, приятны наслажденья
Прошли! прошли! со мной одна любовь живет!
В. М. Перевощиков

ЭЛЕГИЯ

Как медленно приходит счастье,
Как быстро кроется оно,
Дней юных в долгое ненастье
Мне было жить на миг дано!
Наказан я за то мгновенье!
Надежд пустое обольщенье
Всё горечь услаждает зла,
Но мне уж чуждо упоенье,
Надежда в сердце умерла!
В сем сердце, съеденном тоскою,
Больном, убитом, я горю
Бегущей возвратить мечтою
Блаженства прошлого зарю,
Но настоящее как туча
Во всех души несвязных снах,
И — вмиг блистает на глазах
Слеза невольная, горюча.
Я всё навеки потерял,
Я мене ветрен, пылок стал!
Доверенность к судьбе умчалась,
Огнь чувств, восторгов рай исчез,
И даром пагубным небес
Одна любовь со мной осталась!
А. Г. Родзянка

LGIE XIV

Cesse de m’affliger, importune Amiti.
C’est en vain que tu me rappelles
Dans ce monde frivole o je suis oubli,
Ma raison se refuse des erreurs nouvelles.
Oses-tu me parler d’amour et de plaisirs?
Ai-je encore des projets! ai-je encore des dsirs?
Ne me console point: ma tristesse m’est chre,
Laisse gmir en paix ma douleur solitaire.
Hlas! cette injuste douleur
De tes soins en secret murmure,
Elle aigrit mme la douceur
De ce baume consolateur
Que tu verses sur ma blessure.
Du tronc qui nourrit sa vigueur
La branche une fois dtache
Ne reprend jamais sa fracheur,
Et l’on arrose en vain la fleur,
Quand la racine est dessche:
De mes jours le fil est us,
Le chagrin dvorant a fltri ma jeunesse,
Je suis mort au plaisir, et mort la tendresse.
Hlas! j’ai trop aim, dans mon cur puis
Le sentiment ne peut renatre,
Non, non: vous avez fui pour ne plus reparatre,
Premire illusion de mes premiers beaux jours,
Cleste enchantement des premires amours,
О fracheur du plaisir, volupt suprme!
Je vous connus jadis, et dans ma douce erreur,
J’osai croire que le bonheur
Durait autant que l’amour mme,
Mais le bonheur fut court, et l’amour me trompait.
L’amour n’est plus, l’amour est teint pour la vie,
Il laisse un vide affreux dans mon me affaiblie,
Et la place qu’il occupait
Ne peut tre jamais remplie.

К ДРУЖБЕ

Не огорчай меня досадным попеченьем,
О дружба нежная! меня ль чем заманит
Свет суетный, где я давно от всех забыт,
Рассудок навсегда простился с заблужденьем.
И мне искать утех — жестокий твой совет!
Нет видов в будущем! желаний в сердце нет!
Не утешай меня: печаль мне дар бесценный!
Пускай я в тишине томлюсь, уединенный.
Твоей заботой отягчим,
Ропщу я в тайном нетерпенье,
Меня сражает сожаленье:
Ты растравляешь только им
От ран сердечных исцеленье.
Так бурею ночной
Отторгнутая ветвь от древа погибает,
Коль сок живительный в ней силы не питает,
И цвет не оживлен росой,
Когда в нем корень иссыхает.
Изгладилась нить дней моих,
Увяла молодость от бурныя напасти!
Я умер для утех! я умер и для страсти!
Я истощил любовь — и в сердце огнь затих,
И чувство прежнее не внятно…
Нет! нет! исчезли вы в протекшем невозвратно,
Очарование небесное любви
И первые мечты сердечных заблуждений!
О свежесть чистых благ! о роскошь наслаждений!
Восторг, волнение в крови!
Я знал вас некогда — ив сладости забвенья
Мечтал, что жребий смертным дан
Быть вечно счастливым любви от упоенья!
Но счастье только миг, любовь — один обман!
Любви мне нет! любви у жизни нет в предмете!
В слабеющей душе мрак грозный пустоты,
И место праздное утраченной мечты
Ничто не заменит на свете!
Д. П. Глебов

CHANSONS MADCASSES

CHANSON II

Belle Nlah, conduis cet tranger dans
la case voisine, tends une natte sur la terre,
et qu’un lit de feuilles s’lve sur cette natte,
laisse tomber ensuite la pagne qui entoure
tes jeunes attraits. Si tu vois dans ses yeux
un amoureux dsir, si sa main cherche la tienne,
et t’attire doucement vers lui, s’il te dit:
Viens, belle Nlah, passons la nuit ensemble,
alors assieds-toi sur ses genoux. Que sa nuit
soit heureuse, que la tienne soit charmante,
et ne reviens qu’au moment o le jour
renaissant te permettra de lire dans ses yeux
tout le plaisir qu’il aura got.

МАДАГАСКАРСКИЕ ПЕСНИ

МАДАГАСКАРСКАЯ ПЕСНЯ

В полях вечерний лег туман,
Несутся тени над водою,
Веди, прекрасная, с собою
Пришельца из далеких стран.
Весенний луч блестит росой,
Восходит месяц над рекой,
Небес пустынных юный житель,
И ждет смиренная обитель
Пришельца с нимфой молодой.
Там сделай ложе из цветов,
Пусть с юных прелестей покров
Падет пред ним, как сон мгновенный,
Когда же взор его смущенный
Желанья страстные зажжет,
Когда рукою дерзновенной
Он грудь твою к своей прижмет,
Когда он скажет: ‘будь со мною,
Мы время сладко проведем!’ —
Тогда склонись к нему главою,
Пусть огнь любви пылает в нем.
И ночь его приятна будет,
И в пылких ты уснешь мечтах,
Едва же утра глас пробудит
Нощные тени на полях
И след прошедшего украдкой
Прочтешь ты на его глазах,
Оставь его в дремоте сладкой
Мечтать о счастье на цветах.
В полях вечерний лег туман,
Несутся тени над водою,
Веди, прекрасная, с собою
Пришельца из далеких стран.
Д. П. Ознобишин

ГОСТЕПРИИМСТВО

Цвет любови — Нагандова,
Прелесть сердца и очей!
Отведи сего младого
Гостя к хижине своей.
Не богатыми коврами
Ложе радости покрой,
Но весенними цветами,
Равными тебе красой.
И со груди белоснежной
Скинь стыдливости покров,
Пусть узрит с улыбкой нежной
Он в глазах твоих любовь.
Если ж пламенно желанье
Огнь зажжет в его крови,
Сладко дай ему лобзанье
С тихим трепетом любви.
Если ж он в час томной лени
Скажет: время нам заснуть!
Сядь к нему ты на колени
И склонись лицом на грудь.
И пусть будет он счастливым,
Пусть твой будет сладок сон…
Но уже лучом стыдливым
Светит утра небосклон,—
Встань, проснись, беспечна младость!
Долго ль счастью ждать конца?
В юноше блистает радость,
В деве томность и краса.
А. Д. Илличевский

CHANSON III

Quel imprudent ose appeler aux combats
Ampanani? Il prend sa zagaie arme
d’un os pointu, et traverse grands pas la plaine.
Son fils marche ses cts, il s’lve comme
un jeune palmier sur la montagne.
Vents orageux, respectez le jeune palmier de la montagne.
Les ennemis sont nombreux. Ampanani n’en
cherche qu’un seul, et le trouve. Brave ennemi,
ta gloire est brillante: le premier coup
de ta zagaie a vers le sang d’Ampanani.
Mais ce sang n’a jamais coul sans vengeance,
tu tombes, et ta chute est pour tes soldats
le signal de l’pouvante, ils regagnent en
fuyant leurs cabanes, la mort les y poursuit
encore: les torches enflammes ont dj
rduit en cendres le village entier.
Le vainqueur s’en retourne paisiblement,
et chasse devant lui les troupeaux mugissants,
les prisonniers enchans et les femmes plores.
Enfants innocents, vous souriez,
et vous avez un matre!

ПОБЕДИТЕЛЬ

Кто дерзкий вызвать смел на битву Ампанани?
Уже копье блестит в его могучей длани —
Ужасен быстрый ход — ужасен, грозен взор.
Прелестный сын его, как кедр зеленых гор,
Стремится вместе с ним, закону битв покорный.
О ветры бурные! щадите кедр нагорный.
Бесчислен сонм врагов — несметна мочь его —
Но сильный вождь в толпе лишь ищет одного,
Обрел — уже в полях крутится подвиг брани.
Враг первый поразил ударом Ампанани,
Но Ампанани кровь без мщенья не течет:
Погибни, юноша, во цвете славных лет!
Погиб — и в строй врагов помчалося смятенье,
Страх объял души всех и трепет все сердца:
Так в бурный час грозы колеблются леса.
Им бремя меч и щит — им бегство все спасенье,
Но смерть находит их и средь родимых стен —
И домы их во прах, и чады их во плен!
И победители с полей войны кровавой
Текут в домы свои с веселием и славой.
Добыча их — стада, отличные волной,
Отвагой пленники и девы красотой.
Повсюду слышен стон, Невинность, ты едина
Смеешься всякой час — ив узах властелина!
А. Д. Илличевский

CHANSON IV

AMPANANI

Mon fils a pri dans le combat.
О mes amis! pleurez le fils de votre chef,
portez son corps dans l’enceinte habite
par les morts. Un mur lev la protge,
et sur ce mur sont ranges des ttes
de buf aux cornes menaantes.
Respectez la demeure des morts,
leur courroux est terrible, et leur vengeance
est cruelle. Pleurez mon fils.

LES HOMMES

Le sang des ennemis
ne rougira plus son bras.

LES FEMMES

Ses lvres ne baiseront
plus d’autres lvres.

LES HOMMES

Les fruits ne mrissent plus pour lui.

LES FEMMES

Ses mains ne presseront plus
un sein lastique et brlant.

LES HOMMES

Il ne chantera plus tendu sous un arbre
l’pais feuillage.

LES FEMMES

Il ne dira plus l’oreille de sa matresse:
Recommenons, ma bien-aime!

AMPANANI

C’est assez pleurer mon fils,
que la gaiet succde la tristesse:
demain peut-tre nous irons o il est all.

СМЕРТЬ ЮНОШИ

Мадагаскарская песня

АМПАНАНИ

Мой сын пал в битве пораженный!
Друзья, восплачем мы о нем
И прах сей хладный пренесем
Во храм, умершим посвященный!
Мы вступим с ужасом в сердцах
В сию священную обитель,
Где вечно обитает страх,
Где пребывает дух отмститель,
Носяся грозно в облаках.
Почтим, друзья, героя прах!

ХОР МУЖЕЙ

Уже над вражескою силой
Он в дом с победой не придет.

ХОР ЖЕН

Уже к устам горящим милой
Он уст румяных не прижмет.

МУЖИ

Плодов, манящих красотою,
Не будет более вкушать.

ЖЕНЫ

Не будет нежною рукою
Упругой груди он ласкать.

МУЖИ

Не ляжет он в тени древесной
При звуке песен отдохнуть.

ЖЕНЫ

Не скажет на ухо прелестной:
‘Пойдем — и все со мной забудь!’

АМПАНАНИ

Друзья! прервите песнь унылу,
Оставьте хладную могилу,
Отрите ваших слез поток,
Весельем усладите горе!
Ах! может быть, нас также вскоре
Подобный ожидает рок!
П. А. Межаков

CHANSON VI

AMPANANI

Jeune prisonnire, quel est ton nom?

VAINA

Je m’appelle Vana.

AMPANANI

Vana, tu es belle comme le premier rayon
du jour. Mais pourquoi tes longues paupires
laissent-elles chapper des larmes?

VAINA

О roi! j’avais un amant.

AMPANANI

O est-il?

VAINA

Peut-tre a-t-il pri dans le combat,
peut-tre a-t-il d son salut la fuite.

AMPANANI

Laisse-le fuir ou mourir,
je serai ton amant.

VAINA

О roi! prends piti des pleurs
qui mouillent tes pieds!

AMPANANI

Que veux-tu?

VAINA

Cet infortun a bais mes yeux,
il a bais ma bouche, il a dormi sur mon sein,
il est dans mon cur,
rien ne peut l’en arracher…

AMPANANI

Prends ce voile et couvre tes charmes. Achve.

VAINA

Permets que j’aille le chercher parmi les morts,
ou parmi les fugitifs.

AMPANANI

Va, belle Vana. Prisse le barbare qui
se plat ravir des baisers mls des larmes!

МАДЕКАССКАЯ ПЛЕННИЦА

АМПАНАНИ

Младая пленница! не проклинай войну,
Забудь отечество: не ты, но я в плену!
Твой взор мне столько ж мил, как первый луч денницы.
Но что! ты слезы льешь сквозь длинные ресницы?

ВАЙНА

Жаль друга, государь!

АМПАНАНИ

А где же он?

ВАЙНА

Убит,
Иль, может быть, в сию минуту он бежит.

АМПАНАНИ

Я заменю его.

ВАЙНА

Ах, другу нет замены!
Зри слезы, царь, мои.

АМПАНАНИ

Они мне драгоценны!
Что хочешь ты сказать, небесна красота?

ВАЙНА

Он целовал меня и в очи и в уста,
Спал на груди моей… он в сердце и поныне.

АМПАНАНИ

Довольно: я хочу покорствовать судьбине,
Но, Вайна, вот покров: сокрой им от меня
Ты прелести свои!

ВАЙНА

Пускай пойду, стеня,
Дражайшего искать средь трупов убиенных
Или скитаться с ним в пустынях отдаленных.

АМПАНАНИ

Ступай, куда тебя звезда твоя ведет,
Да будет милая хранима небесами!
Да проклят тот, кому желание придет
Похитить поцелуй, уступленный с слезами!
И. И. Дмитриев

CHANSON VIII

Il est doux de se coucher durant
la chaleur sous un arbre touffu,
et d’attendre que le vent du soir
amne la fracheur.
Femmes, approchez. Tandis que
je me repose ici sous un arbre touffu,
occupez mon oreille par vos accents
prolongs, rptez la chanson de
la jeune fille, lorsque ses doigts tressent
la natte, ou lorsque assise auprs
du riz, elle chasse les oiseaux avides.
Le chant plat mon me,
la danse est pour moi presque aussi
douce qu’un baiser. Que vos pas
soient lents, qu’ils imitent
les attitudes du plaisir et l’abandon
de la volupt.
Le vent du soir se lve, la lune
commence briller au travers
des arbres de la montagne.
Allez, et prparez le repas.

МАДАГАСКАРСКАЯ ПЕСНЯ

Как сладко спать в прохладной тени,
Пока долину зной палит
И ветер чуть в древесной сени
Дыханьем листья шевелит!
Приближьтесь, жены, и, руками
Сплетяся дружно в легкий круг,
Протяжно, тихими словами
Царя возвеселите слух!
Воспойте песни мне девицы,
Плетущей сети для кошниц,
Или как, сидя у пшеницы,
Она пугает жадных птиц.
Как ваше пенье сердцу внятно,
Как негой утомляет дух!
Как, жены, издали приятно
Смотреть на ваш сплетенный круг!
Да тихи, медленны и страстны
Телодвиженья будут вновь,
Да всюду, с чувствами согласны,
Являют негу и любовь!
Но ветр вечерний повевает,
Уж светлый месяц над рекой,
И нас у кущи ожидает
Постель из листьев и покой.
К. Н. Батюшков

CHANSON XII

Nahandove, belle Nahandove!
l’oiseau nocturne a commenc ses cris,
la pleine lune brille sur ma tte,
et la rose naissante humecte mes cheveux.
Voici l’heure: qui peut t’arrter,
Nahandove, belle Nahandove?
Le lit de feuilles est prpar,
je l’ai parsem de fleurs et d’herbes
odorifrantes, il est digne de tes charmes,
Nahandove, belle Nahandove!
Elle vient. J’ai reconnu la respiration
prcipite que donne une marche rapide,
j’entends le froissement de la pagne qui
l’enveloppe: c’est elle, c’est Nahandove,
la belle Nahandove!
Reprends haleine, ma jeune amie,
repose-toi sur mes genoux.
Que ton regard est enchanteur,
que le mouvement de ton sein est vif
et dlicieux sous la main qui le presse!
Tu souris, Nahandove, belle Nahandove!
Tes baisers pntrent jusqu’ l’me,
tes caresses brlent tous mes sens:
arrte, ou je vais mourir. Meurt-on de volupt,
Nahandove, belle Nahandove!
Le plaisir passe comme un clair,
ta douce haleine s’affaiblit, tes yeux
humides se referment, ta tte
se penche mollement, et tes transports
s’teignent dans la langueur. Jamais
tu ne fus si belle, Nahandove,
belle Nahandove!
Que le sommeil est dlicieux
dans les bras d’une matresse!
moins dlicieux pourtant que le rveil.
Tu pars, et je vais languir dans
les regrets et les dsirs, je languirai
jusqu’au soir, tu reviendras ce soir,
Nahandove, belle Nahandove!

МАДАГАСКАРСКАЯ ПЕСНЬ

Уж в облаках луна плывет,
Блестит лучом, в волнах играя,
Ночная пташка уж поет,
И час желанный настает…
О Вайна, Вайна молодая!
Готово ложе из листов,
И ветерок, его лобзая,
Несет дыхание цветов!
Делить восторги я готов…
О Вайна, Вайна молодая]
Я слышу шум шагов твоих,
Кусты ясминов пробегая,
С приветом радостей живых
Явилась ты в очах моих…
О Вайна, Вайна молодая!
Ты сбрось покров с груди своей,
Она волнуется, вздыхая!..
Ах! дай обнять тебя скорей,
Любовь моих счастливых дней…
О Вайна, Вайна молодая!
Ты мне отрадней блеска дня,
Когда, в любви ко мне сгорая,
Даришь лобзанием меня!
Твой поцелуй жарчей огня…
О Вайна, Вайна молодая!
Своею ласкою живой
Восторги в сердце мне вливая,
Ты сильно властвуешь душой!
Я от любви умру с тобой…
О Вайна, Вайна молодая!
А. М. Редкин

LES TABLEAUX

VII. LE LENDEMAIN

D’un air languissant et rveur
Justine a repris son ouvrage,
Elle brode, mais le bonheur
Laissa sur son joli visage
L’tonnement et la pleur.
Ses yeux, qui se couvrent d’un voile,
Au sommeil rsistaient en vain,
Sa main s’arrte sur la toile,
Et son front tombe sur sa main.
Dors, et mis un monde malin:
Ta voix plus douce et moins sonore,
Ta bouche qui s’entrouvre encore,
Tes regards honteux ou distraits,
Ta dmarche faible et gne,
De cette nuit trop fortune
Rvleraient tous les secrets

КАРТИНЫ

УТРО

(Подр.<ажание> Парни)

Полузадумчива, скучна,
Лилета шить садится снова…
И вот иглу берет она,
Но удовольствия живого
Приметен след в ее чертах!
Их бледность томная покрыла!
И власть Морфея омрачила
Огонь в пленительных очах!
Рука на пяльцы упадает,
Глава склоняется на грудь —
В мечтах Лилета засыпает…
Но, Лила! как скромна ни будь —
Твой вид рассеянный, стыдливый
И принужденные шаги
Открыли, тайные враги,
Восторги ночи молчаливой!..
А. М. Редкин

MLANGES

DIALOGUE

— Quel est ton nom, bizarre enfant? — L’Amour.
— Toi l’Amour? — Oui, c’est ainsi qu’on m’appelle.
— Qui t’a donn cette forme nouvelle?
— Le temps, la mode, la ville, et la cour.
— Quel front cynique! et quel air d’impudence!
— On les prfre aux grces de l’enfance.
— O sont tes traits, ton arc, et ton flambeau?
— Je n’en ai plus, je triomphe sans armes.
— Triste victoire! Et l’utile bandeau
Que tes beaux yeux mouillaient souvent de larmes?
— Il est tomb. — Pauvre Amour, je te plains.
Mais qu’aperois-je? un masque dans tes mains,
Des pieds de chvre, et le poil d’un Satyre?
Quel changement! — Je lui dois mon empire.
— Tu rgnes donc? — Je suis encore un dieu.
— Non pas pour moi. — Pour tout Paris. — Adieu.

СМЕСЬ

РАЗГОВОР

‘Как звать тебя, чудак? Кто ты?’ — ‘Я бог Амур!’
‘Обманывай других! Ты шутишь, балагур!’
‘Ничуть! Свидетель бог! Амуром называюсь!’
‘Быть так! Но кто тебе дал странный сей убор?’ —
‘Кто дал? Весь божий свет! Обычай, город, двор’.
‘Какой бесстыдный взгляд! нахальность! Удивляюсь!’
‘Простак! невинности уж нынче негде взять!’
‘Куда ты дел свой лук, колчан, светильник, стрелы?’
‘На что они, без них могу торжествовать!
Упорных больше нет! Мужчины стали смелы!’
‘Какой переворот!.. А где же твой покров,
Омытый иногда прелестных глаз слезами?’
‘Хватился!.. Потерял’. — ‘О жалкий из богов!
Но что? Ты весь в шерсти! с козлиными ногами,
С гремушкой! маскою! в дурацком шушуне!
Зачем такой наряд? пожалуй, объяснися!’
‘По милости его весь мир подвластен мне!’
‘Ты царь?’ — ‘Я бог!’ — ‘Не мой!’ — ‘Всевечный! отвяжися!’
В. А. Жуковский

РАЗГОВОР

‘Кто ты, дитя смешное?’ — ‘Я Эрот!’
‘Как! ты Эрот?’ — ‘Чему ж ты удивился?’
‘Но отчего ты так переменился?’
‘От времени, от моды, от хлопот’.
‘Как похудел! и вид какой развратный!’
‘Он нравится — и мне весьма приятно…’
‘Приятно?’ — ‘Да, я восхищен собой!’
‘Где ж стрелы, лук, опасный факел твой?’
‘Потеряны, да что в них!’ — ‘А повязка,
Которую в слезах ты проклинал?’
‘Изорвана’. — ‘Прекрасно! я не ждал!..
Бедняк, бедняк!.. но что это за маска
Там у тебя со стороны висит?’
‘Они теперь любимые в народе’.
‘Но козьих две ноги?..’ — ‘Ах! это в моде,
А моде я обязан всем’. — ‘О, стыд!..
Где ж ты живешь?’ — ‘Я всюду обитаю,
Везде мой трон — и только пожелай,
Все сделаю, я всеми управляю,
Я бог!’ — ‘Не для меня!’ — ‘Для всех! Прощай!’
В. И. Туманский

PORTRAIT D’UNE RELIGIEUSE

Peintre, qu’Hb soit ton modle.
Adoucit encore chaque trait,
Donne-leur ce charme secret
Qui souvent manque la plus belle.
Ton pinceau doit emprisonner
Ces cheveux flottant sous un voile,
Couvre aussi d’une simple toile
Ce front qu’il faudrait couronner.
Cache sous la noire tamine
Un sein parfait dans sa rondeur,
Et si tu voiles sa blancheur,
Que l’il aisment la devine.
Sur les lvres mets la candeur,
Et dans les yeux qu’elle s’allie
A la douce mlancolie
Que donne le tourment du cur.
Peins-nous la tristesse tranquille,
Peins les soupirs du sentiment,
Au bas de ce portrait charmant
J’crirai le nom de…

МОНАХИНЯ

Возьмись за кисть, художник милый,
И ткань немую оживи,
Вдохни в нее волшебной силой
Всю прелесть тайную любви.
Представь, что все дары природы
На ней рассыпаны равно,
Пусть сокрывает полотно
С непринужденною свободой
Златые кудри на плечах.
Старайся, чтоб во всех чертах
Невинность с младостью менялись,
Чтоб перси, гордые красой,
Своей пленяя белизной,
Под крепом тихо волновались.
От взоров тайны скрыть умей,
Чтоб угадать их можно было,
Чтоб в милой томности очей
Был виден след души унылой.
Изобрази в ее устах
Привет стыдливости бесценной
И вздох, навеки сокровенный
В забвенных, гибельных стенах,
Тогда умершая для света
Воскреснет снова для поэта.
Д. П. Ознобишин

LE TORRENT

Idylle persane

L’orage a grond sur ces montagnes.
Les flots chapps des nuages ont
tout coup enfl le torrent: il descend rapide et
fangeux et son mugissement va frapper
les chos des cavernes lointaines.
Viens, Zaphn, il est doux de s’asseoir
aprs l’orage sur le bord du torrent
qui prcipite avec fracas ses flots cumeux.
Ce lieu sauvage me plat: j’y suis
seul avec toi, prs de toi. Ton corps
dlicat s’appuie sur mon bras tendu,
et ton front se penche sur mon sein.
Belle Zaphn, rpte le chant d’amour
que ta bouche rend si mlodieux. Ta voix
est douce comme le souffle du matin
glissant sur les fleurs, mais je l’entendrai,
oui, je l’entendrai malgr le torrent qui
prcipite avec fracas ses flots cumeux.
Tes accents pntrent jusqu’au cur,
mais le sourire qui les remplace est plus
dlicieux encore. Oui, le sourire appelle
et promet le baiser… Ange d’amour
et de plaisir, la rose et le miel sont
sur tes lvres. Sois discret, torrent,
qui prcipite avec fracas tes flots cumeux.
Le baiser d’une matresse allume tous
les dsirs. Quoi! ta tendresse hsite!
elle voudrait retarder l’instant du bonheur!
Regarde, je jette une fleur sur les ondes
rapides, elle fuit, elle a disparu.
О ma jeune amie! tu ressembles cette fleur,
et le temps est plus rapide encore que
ce torrent qui prcipite avec fracas
ses flots cumeux.
Belle Zaphn, un second sourire
m’enhardit, tes refus expirent dans un
nouveau baiser, mais tes regards semblent
inquiets, que peux-tu craindre?
Ce lieu solitaire n’est connu que
des tourterelles amoureuses, les rameaux
entrelacs forment une vote sur nos ttes,
et les soupirs de la volupt se perdent
dans le fracas du torrent qui prcipite
ses flots cumeux.

ИСТОЧНИК

Буря умолкла, и в ясной лазури
Солнце явилось на западе нам,
Мутный источник, след яростной бури,
С ревом и с шумом бежит по полям!
Зафна! Приближься: для девы невинной
Пальмы под тенью здесь роза цветет,
Падая с камня, источник пустынный
С ревом и с пеной сквозь дебри течет!
Дебри ты, Зафна, собой озарила!
Сладко с тобою в пустынных краях!
Песни любови ты мне повторила,
Ветер унес их на тихих крылах!
Голос твой, Зафна, как утра дыханье,
Сладостно шепчет, несясь по цветам.
Тише, источник! Прерви волнованье,
С ревом и с пеной стремясь по полям!
Голос твой, Зафна, в душе отозвался,
Вижу улыбку и радость в очах!..
Дева любви! — як тебе прикасался,
С медом пил розы на влажных устах!
Зафна краснеет?.. О друг мой невинный,
Тихо прижмися устами к устам!..
Будь же ты скромен, источник пустынный,
С ревом и с шумом стремясь по полям!
Чувствую персей твоих волнованье,
Сердца биенье и слезы в очах,
Сладостно девы стыдливой роптанье!
Зафна, о Зафна!.. Смотри… там, в водах,
Быстро несется цветок розмаринный,
Воды умчались — цветочка уж нет!
Время быстрее, чем ток сей пустынный,
С ревом который сквозь дебри течет!
Время погубит и прелесть и младость!..
Ты улыбнулась, о дева любви!
Чувствуешь в сердце томленье и сладость,
Сильны восторги и пламень в крови!..
Зафна, о Зафна! — там голубь невинный
С страстной подругой завидуют нам…
Вздохи любови — источник пустынный
С ревом и с шумом умчит по полям!
К. Н. Батюшков

LEDA

<Fragment>

. . . . . . . . . . . . . .
Dans la fort silencieuse
O l’Eurotas parmi les fleurs
Roule son onde paresseuse,
Lda, tranquille, mats rveuse,
Du fleuve suivait les erreurs.
Bientt une eau frache et limpide
Va recevoir tous ses appas,
Et dj ses pieds dlicats
Effleurent le cristal humide.
Imprudente! sous les roseaux
Un dieu se drobe ta vue,
Tremble, te voil presque nue,
Et l’Amour a touch ces eaux.
Lda, dans cette solitude,
Ne craignait rien pour sa pudeur,
Qui peut donc causer sa rougeur?
Et d’o vient son inquitude?
Mais de son dernier vtement
Enfin elle se dbarrasse,
Et sur le liquide lment
Ses bras tendus avec grce
La font glisser lgrement.
Un cygne aussitt se prsente,
Et sa blancheur blouissante,
Et son cou dress firement,
A l’imprudente qui l’admire
Causent un doux tonnement,
Qu’elle exprime par un sourire.
Les cygnes chantaient autrefois,
Virgile a daign nous l’apprendre,
Le ntre Lda fit entendre
Les accents fltes de sa voix.
Tantt, nageant avec vitesse,
Il s’gare en un long circuit,
Tantt sur le flot qui s’enfuit
Il se balance avec mollesse.
Souvent il plonge comme un trait,
Cach sous l’onde il nage encore,
Et tout coup il reparat
Plus prs de celle qu’il adore.
Lda, conduite par l’Amour,
S’assied sur les fleurs du rivage,
Et le cygne y vole son tour.
Elle ose sur son beau plumage
Passer et repasser la main,
Et de ce frquent badinage
Toujours un baiser est la fin.
Le chant devient alors plus tendre,
Chaque baiser devient plus doux,
De plus prs on cherche l’entendre,
Et le voil sur les genoux.
Ce succs le rend tmraire,
Lda se penche sur son bras,
Un mouvement involontaire
Vient d’exposer tous ses appas,
Le dieu soudain change de place.
Elle murmure faiblement,
A son cou pench mollement
Le cou du cygne s’entrelace,
Sa bouche s’ouvre par degrs
Au bec amoureux qui la presse,
Ses doigts lentement gars
Rattent l’oiseau qui la caresse,
L’aile qui cache ses attraits
Sous sa main aussitt frissonne,
Et des charmes qu’elle abandonne
L’albtre est touch de plus prs.
Bientt ses baisers moins timides
Sont chauffs par le dsir,
Et prcd d’un long soupir,
Le gmissement du plaisir
Echappe ses lvres humides.
. . . . . . . . . . . . . . .

ЛЕДА

В стране роскошной, благодатной,
Где Евротейский древний ток
Среди долины ароматной
Катится светел и широк,
Вдоль брега Леда молодая,
Еще не мысля, но мечтая,
Стопами тихими брела.
Уж близок полдень, небо знойно,
Кругом все пусто, все спокойно,
Река прохладна и светла,
Брега стрегут кусты густые…
Покровы пали на цветы,
И Леды прелести нагие
Прозрачной влагой приняты.
Легко возлегшая на волны,
Легко скользит по ним она,
Роскошно пенясь, перси полны
Лобзает жадная волна.
Но зашумел тростник прибрежный,
И лебедь стройный, белоснежный
Из-за него явился ей.
Сначала он, чуть зримый оком,
Блуждает в оплыве широком
Кругом возлюбленной своей,
В пучине часто исчезает,
Но, сокрываяся от глаз,
Из вод глубоких выплывает
Все ближе к милой каждый раз.
И вот плывет он рядом с нею.
Ей смелость лебедя мила,
Рукою нежною своею
Его осанистую шею
Младая дева обняла,
Он жмется к деве, он украдкой
Ей перси нежные клюет,
Он в песне радостной и сладкой
Как бы красы ее поет,
Как бы поет живую негу!
Меж тем влечет ее ко брегу.
Выходит на берег она,
Устав, в тени густого древа,
На мураву ложится дева,
На длань главою склонена.
Меж тем не дремлет лебедь страстный:
Он на коленях у прекрасной
Нашел убежище свое,
Он сладкозвучно воздыхает,
Он влажным клевом вопрошает
Уста невинные ее…
В изнемогающую деву
Огонь желания проник:
Уста раскрылись, томно клеву
Уже ответствует язык,
Уж на глаза с живым томленьем
Набросив пышные власы,
Она нечаянным движеньем
Раскрыла все свои красы…
Приют свой прежний покидает
Тогда нескромный лебедь мой,
Он томно шею обвивает
Вкруг шеи девы молодой,
Его напрасно отклоняет
Она дрожащею рукой:
Он завладел —
Затрепетал крылами он, —
И вырывается у Леды
И детства крик и неги стон.
. Баратынский

COUP D’IL SUR CYTHERE

<Fragment>

. . . . . . . . . . . . . . . .
Mais vos soins je recommande,
Messieurs, la discrte Nris,
Ses vingt ans sont bien accomplis,
Et son impatience est grande.
Elle soupire quelquefois.
Soumise au pouvoir d’une mre,
Elle attend qu’ ces tristes lois
L’Hymen vienne enfin la soustraire.
Sa voix appelle tous les jours
Cet Hymen qui la fuit sans cesse.
Que faire donc? dans sa dtresse
Au plaisir Nris a recours.
Ce dieu, pour voler auprs d’elle,
A pris une forme nouvelle.
Son air est timide et discret,
Ses yeux redoutent la lumire,
Toujours pensif et solitaire,
Il cherche l’ombre et le secret.
Il ne connat point le partage,
Il ne satisfait pas le cur,
Mais il laisse le nom de sage,
Et s’accommode avec l’honneur.
A son culte sr et facile
Nris se livre sans frayeur,
Et d’une volupt tranquille
Elle savoure la douceur.
Mais la rose sur son visage
Par degrs a fait place au lis,
Adieu ce brillant coloris,
Le premier charme du jeune ge,
L’embonpoint manque ses attraits,
Ses yeux dont la flamme est teinte
Sont toujours baisss ou distraits,
Et dj, malgr sa contrainte,
Sur son front on lit ses secrets.
Un amant prudent et fidle,
Nris, convient mieux vos gots:
Vos jeux en deviendront plus doux,
Et vous n’en serez pas moins belle.
S’il s’en prsente un ds ce jour,
Ecoutez-le, ft-il volage,
L’Hymen ensuite aura son tour,
Et viendra, suivant son usage,
Rparer les torts de l’Amour.
. . . . . . . . . . . . . . . .

ПЛАТОНИЗМ

Я знаю, Лидинька, мой друг,
Кому в задумчивости сладкой
Ты посвящаешь свой досуг,
Кому ты жертвуешь — украдкой
От подозрительных подруг.
Тебя страшит проказник милый,
Очарователь легкокрылый,
И хладной важностью своей
Тебе несносен Гименей.
Ты молишься другому богу,
Своей покорствуя судьбе,
Восторги нежные к тебе
Нашли пустынную дорогу.
Я понял слабый жар очей,
Я понял взор полузакрытый,
И побледневшие ланиты,
И томность поступи твоей…
Твой бог не полною отрадой
Своих поклонников дарит,
Его таинственной наградой
Младая скромность дорожит,
Он любит сны воображенья,
Он терпит на дверях замок,
Он друг стыдливый наслажденья,
Он брат любви, но одинок.
Когда бессонницей унылой
Во тьме ночной томишься ты,
Он оживляет тайной силой
Твои неясные мечты,
Вздыхает нежно с бедной Лидой
И гонит тихою рукой
И сны, внушенные Кипридой,
И сладкий, девственный покой.
В уединенном упоенье
Ты мыслишь обмануть любовь.
Напрасно! — в самом наслажденье
Тоскуешь и томишься вновь…
Амур ужели не заглянет
В неосвященный свой приют?
Твоя краса, как роза, вянет,
Минуты юности бегут.
Ужель мольба моя напрасна?
Забудь преступные мечты:
Не вечно будешь ты прекрасна,
Не для себя прекрасна ты.
А. С. Пушкин

* * *

Поверь, я знаю уж, Дорида,
Про то, что скрыть желаешь ты…
Твой тусклый взор и томность вида
Отцветшей рано красоты
Мне слишком много объяснили:
Тебя, прелестная, пленили
Любви неясные мечты.
Они, везде тебя тревожа,
В уединение манят
И среди девственного ложа
Отраду слабую дарят,
Лишь жажду наслаждений множа.
Как жертвуешь ты сим мечтам
При свете дня или во мраке ночи,
Почти закрывшиеся очи
Склоняешь с робостью к дверям,
И если юная подруга
Иль кто другой к тебе войдет,
В одно мгновенье от испуга
Румянец нежный пропадет.
Потупишь взор… несвязность речи
И твой смущенный, робкий вид
И неожиданность сей встречи
Тебя кой в чем изобличит…
Но ты краснеешь, друг бесценный,
Меня давно ты поняла.
Оставь же сей порок презренный,
Доколь совсем не отцвела…
Беги! беги сего порока,
В мечтах себя не погуби,
Не будь сама к себе жестока
И хоть меня ты полюби.
К. Ф. Рылеев

VERS SUR LA MORT D’UNE JEUNE FILLE

Son ge chappait l’enfance.
Riante comme l’innocence,
Elle avait les traits de l’Amour.
Quelques mois, quelques jours encore,
Dans ce cur pur et sans dtour
Le sentiment allait clore.
Mais le ciel avait au trpas
Condamn ses jeunes appas.
Au ciel elle a rendu sa vie,
Et doucement s’est endormie,
Sans murmurer contre ses lois.
Ainsi le sourire s’efface,
Ainsi meurt, sans laisser de trace,
Le chant d’un oiseau dans les bois.

СМЕРТЬ КРАСАВИЦЫ

Она едва из детства выходила,
Стыдливою пленяя красотой,
Любовь в устах ее, во взорах говорила!
Еще один бы год, и с новою весной,
Невинная душой,
И сердцем пламенным она бы полюбила.
Но к ранней смерти рок ее определил,
Прекрасная угасла без страданья,
И смертный час ее, как сон, приветлив был,
Без слез на промысл, без роптанья.
Так радость светлая очей
При вести горестной мгновенно исчезает,
Так в тихом сумраке ветвей
Поет весенний соловей,
И сладкий глас его в дубраве умирает.
Д. П. Ознобишин

PHIMCIDE

Imitation du grec

‘Combien l’homme est infortun!
Le sort matrise sa faiblesse,
Et de l’enfance la vieillesse
D’cueils il marche environn,
Le temps l’entrane avec vitesse,
Il est mcontent du pass,
Le prsent l’afflige et le presse,.
Dans l’avenir toujours plac,
Son bonheur recule sans cesse,
Il meurt en rvant le repos.
Si quelque douceur passagre
Un moment encore console ses maux,
C’est une rose solitaire
Qui fleurit parmi les tombeaux.
Toi, dont la puissance ennemie
Sans choix nous condamne la vie,
Et proscrit l’homme en le crant,
Jupiter, rends-moi le nant!’
Aux bords lointains de la Tauride,
Et seul sur des rochers dserts
Qui repoussent les flots amers,
Ainsi parlait Ephimcide.
Absorb dans ce noir penser,
Il contemple l’onde orageuse,
Puis d’une course imptueuse,
Dans l’abme il veut s’lancer.
Tout coup une voix divine
Lui dit: ‘Quel transport te domine?
L’homme est le favori des cieux,
Mais du bonheur la source est pure
Va, par un injuste murmure,
Ingrat, n’offense plus les dieux.’
Surpris et longtemps immobile,
Il baisse un il respectueux.
Soumis enfin et plus tranquille,
A pas lents il quitte ces lieux.
Deux mois sont couls peine,
Il retourne sur le rocher.
‘Grands dieux! votre voix souveraine
Au trpas daigna m’arracher,
Bientt votre main secourable
A mon cur offrit un ami.
J’abjure un murmure coupable,
Sur mon destin j’ai trop gmi.
Vous ouvrez un port dans l’orage,
Souvent votre bras protecteur
S’tend sur l’homme, et le malheur
N’est pas son unique hritage.’
Il se tait. Par les vents ploy,
Faible, sur son frre appuy,
Un jeune pin frappe sa vue:
Auprs il place une statue,
Et la consacre l’Amiti.
Il revient aprs une anne.
Le plaisir brille dans ses yeux,
La guirlande de l’hymne
Couronne son front radieux.
‘J’osai dans ma sombre folie
Blmer les dcrets ternels,
Dit-il, mais j’ai vu Glycrie,
J’aime, et du bienfait de la vie
Je rends grce aux dieux immortels,
Son me doucement mue
Soupire, et ds le mme jour
Sa main, non loin de la statue,
Elve un autel a l’Amour.
Deux ans aprs, la frache aurore
Sur le rocher le voit encore,
Ses regards sont doux et sereins,
Vers le ciel il lve ses mains:
‘Je t’adore, bont suprme!
L’amiti, l’amour enchanteur,
Avaient commenc mon bonheur,
Mais j’ai trouv le bonheur mme.
Prissent les mots odieux
Que pronona ma bouche impie!
Oui, l’homme dans sa courte vie
Peut encore galer les dieux.’
Il dit, sa pit s’empresse
De construire un temple en ces lieux.
Il en bannit avec sagesse
L’or et le marbre ambitieux,
Et les arts, enfants de la Grce.
Le bois, le chaume, et le gazon
Remplacent leur vaine opulence,
Et sur le modeste fronton
Il crit: A la Bienfaisance.

ЭПИМЕСИД

‘О жребий смертного унылый!
Твой путь, — Зевес ему сказал, —
От колыбели до могилы
Между пучин и грозных скал,
Его уносит быстро время,
Врага в прошедшем видит он,
Влачить забот и скуки бремя
Он в настоящем осужден,
А счастья будущего сон
Все дале, дале улетает
И в гробе с жизнью исчезает,
И пусть случайно оживит
Он сердце радостью мгновенной —
То в бездне, луч уединенный:
Он только бездну озарит.
О ты, который самовластно
Даришь нас жизнию ужасной,
Зевес, к тебе взываю я:
Пошли мне дар небытия’.
В стране, забвенной от природы,
Где мертвый разрушенья вид,
Где с ревом бьют в утесы воды,
Так говорил Эпимесид.
Угрюмый, страшных мыслей полный,
Он пробегал очами волны,
Он в бездну броситься готов…
И грянул глас из облаков:
‘Ты лжешь, хулитель провиденья,
Богам любезен человек:
Но благ источник наслажденья,
Отринь, слепец, что в буйстве рек,
И не гневи творца роптаньем’.
Эпимесид простерся в прах.
Покорный, с тихим упованьем,
С благословеньем на устах,
Идет он с берега крутого.
Два месяца не протекли —
На берег он приходит снова.
‘О небеса! вы отвели
Меня от страшной сей пучины,
Хвала вам! тайный перст судьбины
Уже мне друга указал.
О, сколь безумно я роптал!
Не дремлют очи провиденья,
И часто посреди волненья
Оно являет пристань нам,
Мы живы под его рукою,
И смертный не к одним бедам
Приходит трудною стезею’.
Умолк — и видит: невдали
Цветет у брега мирт зеленый,
На брата юного склоненный,
И бури ветви их сплели.
Под тенью их он воздвигает
Лик Дружбы, в честь благим богам.
Проходит год — опять он там,
Во взорах счастие пылает,
Гименов на челе венок.
‘И я винил в безумстве рок!
И я терял к бессмертным веру!
Они послали мне Глисеру,
Люблю, о сладкий жизни дар!
О! как мне весь перед богами
Излить благодаренья жар?’
Он пал на землю со слезами,
Потом под юными древами,
Где Дружбы лик священный был,
Любви алтарь соорудил.
Свершился год — с лучом Авроры
Опять пришел он на утес,
И светлые сияли взоры
Святым спокойствием небес.
‘Хвала вам, боги, вашей властью
Узнал в любви и в дружбе я
Все наслажденья бытия,
Но вы открыли путь ко счастью.
Проклятье дерзостным хулам,
Произнесенным в исступленье!
Наш в мире путь — одно мгновенье,
Но можем быть равны богам’.
И он воздвиг на бреге храм,
Где все пленяло простотою:
Столбы, обитые корою,
Помост из дерна и цветов
И скромный из соломы кров,
Под той же дружественной сенью,
Где был алтарь сооружен…
И на простом фронтоне он
Изобразил: Благотворенью.
В. А. Жуковский

ISNEL ET ASLGA

* * *

‘Pardonne, Isnel, un pre inexorable
Donna ma main sans couter mon cur.
Ils sont passs les jours de mon bonheur,
Ils sont passs, et le chagrin m’accable.
Console-toi, seule je dois souffrir,
T’aimer encore, te pleurer, et mourir.
‘Pardonne, hlas! quand la rose nouvelle
De son calice chappe en rougissant,
Elle demande un souffle caressant:
Si tout coup l’ouragan fond sur elle,
A peine close on la voit se fltrir,
Languissamment se pencher, et mourir.
‘Pardonne, Isnel: sur l’arbre solitaire
Une colombe attendait son ami,
Sa douce voix se plaignait demi:
Un aigle tend sa redoutable serre,
Faible, sous l’ongle on la voit tressaillir,
Aimer encore, palpiter, et mourir.’

ИСНЕЛЬ И АСЛЕГА

РОМАНС

Прости, Иснель! Отец неумолимый
Велит отдать другому руку мне:
О милый мой! лишь горести одне
Осталися душе, тоской томимой,
Утешься, друг: мне суждено терпеть,
Любить тебя, любить и умереть.
Прости, Иснель! Когда цветок прекрасный
Природные оковы разорвет,
Он кроткого дыханья ветра ждет,
Но если вдруг засвищет вихрь ужасный,
Едва расцвел, — и вянет нежный цвет —
И к мураве склонился умереть.
Прости, Иснель! На дереве пустынном
Голубка милого дружка ждала —
В любви, в тоске, она его звала…
Орел над ней — как вихрь в порыве сильном —
Он налетел — спасенья бедной нет —
Ей суждено: любить и умереть.
В. И. Туманский

* * *

‘Belle Aslga, belle, mais trop coupable.
Pour arriver jusqu’ toi, du guerrier
J’ai dpos l’tincelant acier.
Je t’ai perdue, et le chagrin m’accable.
En d’autres lieux Isnel ira souffrir,
T’aimer encore, et combattre, et mourir.
‘Jouis en paix de. ta flamme nouvelle,
Que le remords, ce poison des plaisirs,
N’attriste point tes volages dsirs!
Seul je serai malheureux et fidle.
Tu me trahis: je ne sais point trahir!
Je sais aimer, et combattre, et mourir.
‘Mais le bonheur est-il fait pour le crime?
Jeune Aslga, crains ton nouvel amour,
Crains sa douceur, crains la glace d’un jour,
Fragile encore, elle cache un abme.
Adieu, perfide, adieu, je vais te fuir,
T’aimer encore, et combattre, et mourir.’

РОМАНС

Аслега, друг преступный, но прекрасный!
Увидеться с тобою я спешил,
Я бросил меч — и латы положил —
Но ах! забыт тобой Иснель несчастный.
Прощай — иду… в чужих странах терпеть,
Любить тебя, любить и умереть.
Вкушай иной любови наслажденья,
В веселии живи, забудь о мне,
Пусть буду я томиться в тишине,
Ты совести не чувствуй угрызенья!
Неверна ты — во мне измены нет,
И жребий мой любить и умереть!
Но счастие дано ли преступленью?..
Беспечная! страшись любви младой:
Она как лед неверный — под собой
Пучину бед скрывает и мученья.
Прощай… спешу… надежды боле нет —
Мне суждено: любить и умереть!
В. И. Туманский

* * *

‘Je suis assis sur le bord du torrent.
Autour de moi tout dort, et seul je veille,
Je veille, en proie au soupon dvorant:
Les vents du nord sifflent mon oreille,
Et mon pe effleure le torrent.
‘Je suis assis sur le bord du torrent.
Fuis, jeune Isnel, ou retarde l’aurore.
Ton glaive heureux, redoutable un moment,
Vainquit Ornof, mais Eric vit encore,
Et son pe effleure le torrent.
‘Je suis assis sur le bord du torrent.
Sera-t-il plaint de ma coupable pouse?
Est-il aim ce rival insolent?
Tremble, Aslga, ma fureur est jalouse,
Et mon pe effleure le torrent!’

* * *

Сижу на берегу потока,
Бор дремлет в сумраке, все спит вокруг, а я
Сижу на берегу — и мыслию далеко,
Там, там… где жизнь моя!..
И меч в руке моей мутит струи потока.
Сижу на берегу потока,
Снедаем ревностью, задумчив, молчалив…
Не торжествуй еще, о ты, любимец рока!
Ты счастлив — но я жив…
И меч в руке моей мутит струи потока.
Сижу на берегу потока…
Вздохнешь ли ты о нем, о друг, неверный друг?
И точно ль он любим? — Ах, эта мысль жестока!
Кипит отмщеньем дух,
И меч в руке моей мутит струи потока.
Д. В. Давыдов

* * *

Сижу на бреге шумных вод.
Все спит кругом, лишь воют рощи,
И Гелы тень во мгле ревет:
Не страшны мне призраки нощи,
Мой меч скользит по влаге вод!
Сижу на бреге ярых вод.
Страшися, враг, беги стрелою!
Ни меч, ни щит уж не спасет
Тебя с восставшею зарею…
Мой меч скользит по влаге вод!
Сижу на бреге ярых вод.
Мне ревность сердце раздирает.
Супруга, бойся! День придет,
И меч отмщенья заблистает!..
Но он скользит по влаге вод.
Сижу на бреге шумных вод.
Все спит кругом, лишь воют рощи,
Лишь Гелы тень во мгле ревет:
Не страшны мне призраки нощи,
Мой меч скользит по влаге вод!
К. Н. Батюшков

LES DGUISEMENTS DE VNUS

TABLEAU IX

D’Erigone c’tait la fte.
Les bacchantes sur les coteaux
Couraient sans ordre et sans repos.
La plus jeune pourtant s’arrte,
Nomme Myrtis, et mit soudain
Sous l’ombrage du bois voisin.
Le lierre couronne sa tte,
Ses cheveux flottent au hasard,
Le voile qui la couvre peine,
Et que des vents enfle l’haleine,
Sur son corps est jet sans art,
Le pampre forme sa ceinture,
Et de ses bras fait la parure,
Sa main tient un thyrse lger.
Sa bouche riante et vermeille
Prsente celle du berger
Le fruit color de la treille.
Son abandon, sa nudit,
Ses yeux lascifs, et son sourire,
Promettent l’amoureux dlire
Et l’excs de la volupt.
Au loin ses bruyantes compagnes
De cymbales et de clairons
Fatiguent l’cho des montagnes,
Mlant leurs libres chansons
La danse qui peint avec grce
L’embarras naissant du dsir,
Et celle ensuite qui retrace
Tous les mouvements du plaisir.

ПРЕВРАЩЕНИЯ ВЕНЕРЫ

ВАКХАНКА

Все на праздник Эригоны
Жрицы Вакховы текли,
Ветры с шумом разнесли
Громкий вой их, плеск и стоны.
В чаще дикой и глухой
Нимфа юная отстала,
Я за ней — она бежала
Легче серны молодой.
Эвры волосы взвивали,
Перевитые плющом,
Нагло ризы поднимали
И свивали их клубком.
Стройный стан, кругом обвитый
Хмеля желтого венцом,
И пылающи ланиты
Розы ярким багрецом,
И уста, в которых тает
Пурпуровый виноград, —
Все в неистовой прельщает!
В сердце льет огонь и яд!
Я за ней… она бежала
Легче серны молодой,
Я настиг — она упала!
И тимпан под головой!
Жрицы Вакховы промчались
С громким воплем мимо нас,
И по роще раздавались
Эвоэ! и неги глас!
Н. Батюшков

TABLEAU XXV

Du haut des airs qu’elle colore,
La jeune Iris descend encore.
Myitis la reoit dans ses bras.
Elle se livre ses caresses,
Et pourtant elle dit tout bas:
‘Si je tarde, les deux desses
Pourront croire… Sparons-nous.’
Suivent des baisers longs et doux.
‘Je ne puis prononcer entre elles, —
Dit enfin le berger. — Pourquoi?
— Egalement elles sont belles,
Et la plus aimable, c’est toi.’

МИРТИЛ

Богиня в розовых лучах
С небес на долы нисходила
И видит пастуха в полях —
Бежит в объятия Миртила,
Лобзает с нежностью Миртил,
Ириса с ласкою лобзает
И говорит: ах! ты мне мил,
Но гнев богинь меня пугает,
Подумать могутзнаешь сам,
Они всегда ревнивы были.
Лобзанья речи заменили,
Миртил прильнул к ее устам,
Потом сказал: они не страшны,
Поверь, их гнев одни мечты,
Богини все равно прекрасны,
Но всех милее сердцу ты!..
Д. И. Новиков

TABLEAU XXVII

Le sombre Pluton sur la terre
Etait mont furtivement.
De quelque Nymphe solitaire
Il mditait l’enlvement.
De loin le suivait son pouse:
Son indiffrence est jalouse.
Sa main encore cueillait la fleur
Qui jadis causa son malheur:
Il renaissait dans sa pense.
Myrtis passe, il voit ses attraits,
Et la couronne de cyprs
A ses cheveux entrelace.
Il se prosterne, d’une main
Elle fait un signe, et soudain
Remonte sur son char d’bne.
Prs d’elle est assis le berger.
Les coursiers noirs d’un saut lger
Ont dj travers la plaine.
Ils volent, des sentiers dsens
Les conduisent dans les enfers.
Du Styx ils franchissent les ondes:
Caron murmurait vainement,
Et Cerbre sans aboiement
Ouvrait ses trois gueules profondes.
Le berger ne voit point Minos,
Du Destin l’urne redoutable,
D’Alecton le fouet implacable,
Ni l’affreux ciseau d’Atropos.
Avec prudence Proserpine
Le conduit dans un lieu secret,
O Pluton, admis regret,
Partage sa couche divine.
Myrtis baise ses blanches mains,
La presse d’une voix mue,
Et la desse demi-nue
Se penche sur de noirs coussins.
Elle craint un poux barbare:
Le berger quitte le Tartare.
Par de longs sentiers tnbreux
Il remonte, et sa main profane
Ouvre la porte diaphane
D’o sortent les Songes heureux.

ПРОЗЕРПИНА

Плещут волны Флегетона,
Своды Тартара дрожат:
Кони бледного Плутона
Быстро к нимфам Пелиона
Из айда бога мчат.
Вдоль пустынного залива
Прозерпина вслед за ним,
Равнодушна и ревнива,
Потекла путем одним.
Пред богинею колена
Робко юноша склонил.
И богиням льстит измена:
Прозерпине смертный мил.
Ада гордая царица
Взором юношу зовет,
Обняла, и колесница
Уж к аиду их несет:
Мчатся, облаком одеты,
Видят вечные луга,
Элизей и томной Леты
Усыпленные брега.
Там бессмертье, там забвенье,
Там утехам нет конца.
Прозерпина в упоенье,
Без порфиры и венца,
Повинуется желаньям,
Предает его лобзаньям
Сокровенные красы,
В сладострастной неге тонет
И молчит и томно стонет…
Но бегут любви часы,
Плещут волны Флегетона,
Своды Тартара дрожат:
Кони бледного Плутона
Быстро мчат его назад.
И Кереры дочь уходит,
И счастливца за собой
Из Элизия выводит
Потаенною тропой,
И счастливец отпирает
Осторожною рукой
Дверь, откуда вылетает
Сновидений ложный рой.
А. С. Пушкин

КОММЕНТАРИИ

VARISTE DSIR DE FORGES de PARNY
ЭВАРИСТ ДЕЗИРЕ ДЕФОРЖ де ПАРНИ
(1753—1814)

Родился на острове Бурбон (ныне о. Реюньон), в ту пору французской колонии, в дворянской семье. В 1762 г. отправлен во Францию, где окончил Реннский коллеж ораторианцев. Затем вступил в гвардию, где вместе с братом и А. де Бертеном основал шуточный ‘орден Казармы’, члены которого, молодые офицеры, ‘поклонялись всем искусствам и талантам, сочиняли музыку, кропали стишки, были ленивы, чувствительны и сладострастны’ (Bertin A. de. Oeuvres compltes. P., 1824. P. 230). В 1773 г. отец отозвал Парни на родину, где он влюбился в тринадцатилетнюю Эстер Лельевр (1761—1822), которую обучал игре на арфе (см.: Barquissau. P. 32). Не получив от отца разрешения на брак из-за недворянского происхождения Эстер, Парни покинул о. Бурбон и в июне 1776 г. прибыл во Францию. Эстер в июле 1777 г. вышла замуж за врача Канарделя. В 1777 г. Парни публикует анонимно ‘Eptre aux insurgents de Boston’, в 1778 г. выпускает в Париже первое издание ‘Posies erotiques’ (см.: Barquissau. P. 32), а в следующем году сильно расширяет его. Деление на четыре книги с единым именем героини (Элеонора), превратившее ‘набор случайных стихотворений в рассказ об одной любви’ (Томашевский Б. В. // Аполлон, 1915. No 6—7. С. 77), впервые введено в изд. 1781 г. (Posies de Sappho, suivies de diffrentes posies dans le mme genre. Londres). В 1782—1786 гг. Парни живет на родине. В 1787 г. выпускает сборник ‘Chansons madcasses’. Затем ‘соперник Тибулла {Сравнение Парни с Тибуллом — общее место современной поэту критики: Вольтер звал его наследником Тибулла, Экушар-Лебрен — ‘полу-Тибуллом’ (Potez. P. 153).} превращается в единомышленника Вольтера’ (Рагпу Е. Oeuvres compltes et indites. P., 1827. T. I. P. VI, слова П. Ф. Тиссо). В 1799 г. он выпускает антирелигиозную ироикомическую поэму ‘La Guerre des dieux anciens et modernes’, к которой примыкают сатирические поэмы ‘Paradis perdu’ и ‘La Bible galante’ (обе в сб. ‘Portefeuille vol’, 1805). В 1800-е гт. создает антианглийскую поэму ‘Goddam’ (1803), оссианическую поэму ‘Isnel et Aslga’ (1802, дополн. изд. 1808) и поэму в средневековом стиле ‘Les Ro-secroix’ (1808). К концу жизни Парни имел репутацию ‘одного из величайших французских поэтов’ (некролог в ‘Journal des Dbats’). Однако уже к середине 1820-х гт. всеобщие восторги сменяются скепсисом (ср. отзыв Ш. Нодье 1823 г.: ‘приторные услады Парни, весьма классического певца поэзии без любви и мифологии без бога’ — цит. по: Ladou. P. 328). Так же сурово оценил элегии Парни и Ламартин в предисловии 1849 г. к очередному изданию MP (см.: Lamartine-1968. P. 307).
Тексты печатаются по изд.: Oeuvres d’Evariste Parny. Р., 1808. Т. 1-2.

POSIES EROTIQUES ЭРОТИЧЕСКИЕ СТИХОТВОРЕНИЯ

LE LENDEMAIN (I, 1). — Впервые — Р-1778. В переводе опущен финал:
Ah! laissons nos tristes censeurs
Traiter de crime impardonnable
Le seul baume pour nos douleurs,
Ce plaisir pur, dont un dieu favorable
Mit le germe dans tous les curs.
Ne crois pas leur imposture.
Leur zle hypocrite et jaloux
Fait un outrage la nature:
Non, le crime n’est pas si doux.
Перевод Д. П. Ознобишина — Зимцерла. С. 66. Дата (‘1821’) в автографе (ИРЛИ. Ф. 213. No 24).
GLOGUE (1,2). — Впервые — Р-1778, под загл.: ‘L’Heure du Berger’. Восходит к песне фр. поэта XVI в. Жака Гоори. До 1808 г. печаталась в разделе ‘Mlanges’. Переведена 41 строка из 131.
Перевод А. Н. Глебова — BE, 1824. No 16. С. 281.
LA DISCRTION (1,3). — Впервые — P-1778, под загл.: ‘A Elonore’. Источник: Ж.-Ж. Руссо. Julie, ou La Nouvelle Hlose (4.1. Письмо 36).
Перевод В. Л. Пушкина впервые — BE, 1810. No 15. С. 184, с датой: ‘1-го июля 1810. С.-Петербург’. Печ. по: Стихотворения Василия Пушкина. СПб., 1822. С. 146.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 7. В огл.: ‘Из Парни’.
Существует также перевод С. В. Капниста ‘Излишняя осторожность. (Подражание Парни)’ // Журнал древней и новой словесности, изд. В. Олиным, 1818. No 9. С. 71.
LE BILLET (1,4). — Впервые — Р-1778, под загл.: ‘A Elonore’.
Перевод А. Бестужева — Бл., 1818. No 3. С. 291, с подп.: ‘Б…..в’. Как и перевод стих. ‘Demain’ (см. ниже), он иногда считается принадлежащим А. А. Бестужеву (Марлинскому) и включается в отдел ‘Dubia’ в собрания его стих. См.: Бестужев-Марлинский А. А. Полн. собр. стих. Л., 1961. С. 298. Более вероятно, что автор обоих переводов (как и стих. ‘Беспечный’ с неизв. франц. оригинала (Бл., 1818. No 6. С подп.: ‘Ал…ей Бе-жев’) — Алексей Васильевич Бестужев (см.: Справки. С. 592). Подпись под стих. ‘Demain’ — ‘Ал. Бс.жев’ была расшифрована как ‘Алексей Бестужев’ и в рукописном ‘ключе’ Н. А. Маркевича (ИРЛИ. Ф. 488. No 18).
Перевод А. С. Пушкина впервые — Пушкин-1855. Т. П. С. 163 (стихи 1—13), т. VII. С. 54 (стихи 14—22). Текст — последняя лицейская редакция стихотворения, датированная 1817 г. В 1818 г. Пушкин начал ее сокращать и перерабатывать. ‘Письмо к Лиде’ — не перевод, а скорее вариация на темы двух ‘Записок’ Парни (1, 4 и 1, 15). Пушкин сохраняет тему и экспозицию стихотворения, включая и мотивы, ставшие общими местами любовной элегии и восходящие еще к римским элегикам (упоминание затворов, запертой двери и т. п.). Вторая часть — описание любовных радостей — не имеет соответствия в оригинале. См.: Пушкин — ИАН. Т. I. С. 359—360. В заключительных стихах, возможно, отразилась концовка стихотворения ‘Vers gravs sur un oranger’ (Французские лирики XVIII века. M., 1914. С. 292).
LA FRAYEUR (I, 5). — Впервые — P-1778, под загл.: ‘A Elonore’. В изд. до 1808 г. в начале стих. Парни описывал, как под ним и его возлюбленной рухнуло ложе. Иным был и финал:
Au doux sommeil j’en donnerais un quart,
Le dieu du vin aurait semblable part
Et la moiti serait pour ma matresse.
Перевод К. H. Батюшкова — BE, 1810. No 11. С. 213, без подп., с изменениями — Собр. рус. стихотворений. Ч. 5. М., 1811. С. 318. Стих, нравилось Пушкину, в его экземпляре ‘Опытов’ текст отчеркнут начиная со ст. ‘Рано утренние розы…’ до конца, против начальных стихов сделана помета ‘Очень мило’, против стихов ‘Если б Зевсова десница… Прогоняла черну тень’ — ‘прекр.<асно>‘, та же помета — против стихов ‘Долго б тени пролежали… Сладострастие в мечтах’. К последнему стиху Пушкин предложил поправку: ‘Поделился бы’ (Пушкин, Т. XII. С. 277—278).
75. И амуры на часах. — По указанию Пушкина, ‘стих Муравьева’ (реминисценция из стих. M. H. Муравьева ‘Богине Невы’).
VERS GRAVS SUR UN ORANGER (1,6). — Впервые — P-1778, под загл. ‘Vers gravs sur un myrthe’. Надписи мадригального содержания на дереве, беседке, садовом памятнике были распространены в литературе и быту преромантической эпохи (ср. описание надписей в поместье Эрменон-виль, последнем пристанище Ж.-Ж. Руссо, в ‘Письмах русского путешественника’ Карамзина). В жанре элегии надписи влюбленных — клише, восходящее к античности (см.: Вергилий. Буколики, X, 52, Проперций. Элегии, I, 18, 22). Ср. также ‘Elgie III’, ‘Elgie IV’, ‘Elgie VI’, ‘Elgie XX’ Парни (Livre III) Бертена и ‘A Elvire’ Ламартина.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 35. В огл.: ‘Из Парни’. Перевод В. И. Туманского — УВ, 1818. No 4. С. 107. Помета: ‘С. Пб.’.
DEMAIN (I, 9). — Впервые — Р-1778, с подзаг.: ‘A Euphrosine’. До 1808 г. печаталось в разделе ‘Mlanges’. Одна из ‘чувственных’ элегий Парни, вызвавшая нарекания критиков: так, публицист С. Н. А. Линге писал, что финалом автор оскорбляет ‘если не целомудрие, то деликатность’ (см.: Sainte-Beuve. P. 443—444).
Перевод А. Бестужева — Бл., 1818. No4. С. 12., с подп.: ‘Ал. Бс.жев’ (см. коммент. к стих. ‘Le Billet’ — I, 4).
LE REVENANT (I, 10). — Впервые — P-1779, под загл.: ‘Eptre M-me de B. crite pendant une maladie’.
Перевод К. H. Батюшкова впервые — BE, 1810. No 6. С. 108—110, с подп.: ‘К. Б.’. Написано в февр. 1810 г. В середине февр. Батюшков писал Гнедичу: ‘Посылаю тебе, мой друг, маленькую пьеску, которую взял у Парни, то есть завоевал. Идея оригинальная. Кажется, переводом не испортил, впрочем, ты судья! В ней какое-то особливое нечто меланхолическое, что мне нравится, что-то мистическое…’ и далее: ‘Прочитай Парни Самариной. Это в ее роде: любовь мистико-платоническая’ (Батюшков. Т. III. С. 78, 79). В соответствии со своим пониманием подлинника Батюшков изменил его тональность: опустил галантно-иронические пассажи, придал стих, античный колорит (см. коммент. И. М. Семенко в кн.: Батюшков-1977. С. 539). Начальные строки не имеют соответствия в оригинале (ср. почти точное повторение начала этой элегии Парни в стих. Е. А. Баратынского ‘Элизийские поля’ (1820 или 1821): ‘Бежит неверное здоровье’).
79. В час полуночных явлений. — Парафраза строки из ‘Людмилы’ Жуковского (‘В час полуночных видений’).
81. Если пламень потаенный… / Развязался и упал. — Против этих строк Пушкин в своем экземпляре ‘Опытов’ пометил: ‘прелесть’ (Пушкин. Т. XII. С. 261).
PLAN D’TUDES (I, 13). — Впервые — Р-1779.
82. Guide — Книд, город в Малой Азии, где находилось святилище богини любви Афродиты, популярен в галантной литературе XVIII в. благодаря поэме в прозе Монтескье ‘Le Temple de Gnide’ (1725).
Paphos, Amathonte, Idalie — города на Кипре, центры культа Афродиты.
Landre… Didon… — Леандр, утонувший на пути к возлюбленной, жрице Афродиты Геро, и Дидона, покончившая с собой от безответной любви к Энею, упомянуты как примеры несчастливых влюбленных.
…de Tempe les vallons enchants… — В Темпейской долине (Северная Фессалия), по греч. преданиям, часто бывал Аполлон.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 11. В огл.: ‘Из Парни’.
Перевод Д. П. Ознобишина — MB, 1827. No 5. С. 12, с подп.: ‘О’.
PROJET DE SOLITUDE (1,14). — Впервые — Р-1779.
84. …je ne craindrai plus un pre inexorable — автобиографическая деталь.
Перевод H. A. Маркевича — Маркевич. С. 24. В огл.: ‘Из Парни’.
Перевод Ал. С. Норова — Бл., 1820. No 10. С. 288. Читано в ОЛСНХ 22 апреля 1820 г. Печ. по: BE, 1821. No 18. С. 106 (исправленная автором ред.). Подп.: ‘А-р Нрв.’.
BILLET (I, 15). — Впервые — Р-1779. Источники — Катулл, 32 (тема запертой или незапертой двери), Проперций, 1, 2 (противопоставление ‘природной прелести’ и ‘покупной красоты’ прически и одежд).
Перевод Д. П. Ознобишина — Урания. С. 13. Датируется 1821—1822 гг. (автограф под назв. ‘Совет. (К Лаисе)’. — ИРЛИ. Ф. 213. No 22). Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 8. В огл.: ‘Из Парни’. Существует также перевод П. А. Драгоманова (СМ, 1830. 3. IX. No 106. С. 111).
LE REFROIDISSEMENT (II, 1). — Впервые — Р-1778.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 34. В огл.: ‘Из Парни’.
LA NUIT (II, 2). — Впервые — Р-1778. В изданиях до 1788 г. первые четыре строки читались иначе: поэт обращался за помощью не к ночи, а к бутылке и стих, называлось ‘A ma bouteille’.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 36. В огл.: ‘Из Парни’.
LA RECHUTE (II, 3). — Впервые — Р-1778.
90. j’ai bris mes chanes… — Элегическое клише для обозначения ‘любовного плена’, ср. у А. Шенье в ‘Elgie XXVI’: ‘Quel mortel… regrettera jamais sa triste libert / Si jamais des amants il a connu les chanes’.
Le dieu… de la vendange — Ср.: Проперций, III, 17.
…qu’il est difficile… dans le sein des douleurs… — Ср.: Тибулл, III, 6, 34—35.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 49—50. В огл.: ‘Из Парни’. Начало, по-видимому, ориентировано на ‘Элегию’ Пушкина (‘Опять я ваш, о юные друзья’), опубликованная только в 1841 г., она, вероятно, была известна Маркевичу в рукописи (см. биогр. справку). ‘La Rechute’ — одна из наиболее популярных в России элегий второй книги ‘Эротических стихотворений’. Общая психологическая ситуация ее отразилась в элегическом цикле Пушкина 1816—1817 гг., вплоть до отдельных реминисценций. Ср. в его ‘Элегии’ (‘Я думал, что любовь погасла навсегда…’) стих: ‘Но что я говорил… несчастный’, обозначающий поворот лирического сюжета (Пушкин. Т. I. С. 220) и ст. 15 у Парни (он воспроизведен во всех русских переводах). По-видимому, к ‘La Rechute’ восходит и заключительный образ пушкинской элегии: ‘…в тягостных цепях / Мечтать о сладостной свободе’ (ср. у Парни: ‘Tout courb sous les fers chanter la Libert’. Отметим, что соседний стих фр. оригинала отразился в пушкинском послании ‘Князю А. М. Горчакову’ (1817): ‘И счастья тень, забывшись, обнимать’ (Пушкин. Т. I. С. 255). Близкая Парни элегическая ситуация — и в упом. выше стих. Пушкина ‘Элегия’ (‘Опять я ваш, о юные друзья’), где есть вариация ст. 27—28: ‘Оставь меня сердечному мученью, / Оставь меня молитвам и слезам’. См.: Гаевский В. П. // Совр., 1863. T. XCVII. Отд. I. С. 174, Пушкин — ИАН. Т. I. С. 322—324, Морозов. С. 390.
Перевод Н. Д. Иванчина-Писарева впервые без загл. — Аглая, 1809. Сент. С. 36. С подп.: ‘Н. И.-П.’ Печ. по: Иванчин-Писарев. С. 324.
Перевод В. И. Туманского — Бл., 1818. No 5. С. 145. Читалось в ОЛСНХ 14.III.1818.
DPIT (II, 5). — Впервые — Р-1779. Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 44 45. В огл.: ‘Из Парни’.
A UN AMI, TRAHI PAR SA MATRESSE (II, 6). — Впервые — P-1778. Адресовано Бертену. Перевод H. A. Маркевича — Маркевич. С. 42—43. В огл.: ‘Из Парни’.
A MES AMIS (II, 8). — Впервые — Р-1778, под загл.: ‘Le Dlire’, которое затем было передано 13-й элегии III книги. Восходит к античным стих., разрабатывавшим эпикурейскую тему carpe diem (Гораций. Оды, I, 11, I, 9), Овидий. Наука любви, III, 59—80). Ср. ниже ‘Le Songe’ (III, 3).
Перевод А. С. Пушкина впервые — Соч. Александра Пушкина (посмертное издание). Т. XI. СПб., 1841. С. 152. Написано в Петербурге, в послелицейские годы (1817—1820). На источник стих, впервые указал П. В. Анненков (Пушкин-1855, Т. II. С. 187). Анализ перевода см.: Федоров А. В. // Чуковский К., Федоров А. Искусство перевода. Л., 1930. С. 167.
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 46. В огл.: ‘Из Парни’.
AUX INFIDLES (II, 9). — Впервые — Р-1778.
98. …Caton vous encense… — Возможно, имеется в виду эпизод биографии Марка Катона Старшего (234—149 до н. э.) который, несмотря на репутацию блюстителя нравственности, в преклонном возрасте, овдовев, вступил в связь с молодой служанкой (Плутарх. Сравнительные жизнеописания. Марк Катон, XXTV).
Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 39. В огл.: ‘Из Парни’.
PALINODIE (II, 11). — Впервые — Р-1779. Перевод Н. А. Маркевича.— Маркевич. С. 47. В огл.: ‘Из Парни’.
LES SERMENTS (III, 1). — Впервые — Р-1778, под загл.: ‘AElonore’. Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 10. В огл.: ‘Из Парни’.
LE SONGE (III, 3). — Впервые — Р-1778. Перевод И. П. Бороздны — Бороздна. С. 68. В огл.: ‘Из Парни’.
LE CABINET DE TOILETTE (III, 7). — Впервые — Р-1779. Источник (вплоть до конкретных деталей) — ‘Julie, ou La Nouvelle Hlose’ Ж.-Ж. Руссо (ч. I, письмо 54). Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 5. В огл.: ‘Из Парни’.
MA MORT (III, 9). — Впервые — Р-1778. Источники — Тибулл, I, 1, Проперций, II, 13. Перевод Ал. С. Норова — Бл., 1821. No 1. С. 79—82. Подп.: ‘А-р Н-в. Москва’. Читано в ОЛСНХ 20. I. 1821 г. Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 20. В огл.: ‘Из Парни’.
RFLEXION AMOUREUSE (III, 11). Впервые — Р-1779.
Перевод Е. А. Баратынского — Урания. С. 101, под загл.: ‘Ожидание’. С тем же загл. и подзаг. в огл.: ‘Подраж<ание> Парни’ — в сб. Баратынский-1827. С. 60. (‘Элегии’). Стих, вызвало отрицательный отзыв Белинского (Белинский. Т. I. С. 326).
Перевод Е. П. Зайцевского — НЛ, 1825. Кн. 12. Апрель. С. 63. Подп.: ‘Е. 3-ий. Одесса. 1824’.
LE BOUQUET DE L’AMOUR (III, 12). — Впервые — Р-1778, под загл.: ‘A Elonore’. Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 9. В огл.: ‘Из Парни’.
DLIRE (III, 13). — Впервые — Р-1779, с подзаг.: ‘Перевод с латыни’ и эпиграфом ‘Scribere jussit Amor’ (Писать приказала любовь. — лат., Овидий. Героиды, IV, 10).
Перевод М. В. Милонова впервые — Санктпетербургский вестник, 1812. No 2. С. 159. С подл.: ‘М’. Печ. по: Милонов. С. 192. Перевод очень свободный, приближающийся к вариации на темы оригинала.
LIVRE IV. — Все элегии, вошедшие в четвертую книгу, кроме ‘Elgie III’, — впервые — Р-1779.
LGIE I. — Перевод П. Лихачева — BE, 1810. No 11. С. 212. С подп.: ‘П. Л.’. Подпись частично раскрыта в близких по времени публикациях в BE (ср. в No 9: ‘П. Л…чев’). Общие контуры этой элегии и ее отдельные мотивы, как можно думать, отразились в ряде русских элегий (ср., напр., ‘Заблуждение’ К. Ф. Рылеева (1821), ‘Элегия (Из Парни)’ В. П. Шемиота (СЦ на 1827. СПб., 1827. С. 290 вт. паг. и др.).
117. Как обмануть того удобно… — Эта формула варьировалась в русской поэзии: ср. у Пушкина: ‘Ах, обмануть меня не трудно!.. / Я сам обманываться рад’ (‘Признание’, 1826).
LGDE III. — Впервые — Р-1778, под загл.: ‘A un myrthe’. Перевод
A. А. Крылова — СЦ на 1829. СПб., 1828. С. 186 вт. пат. Перевод О. М. Сомова — Бл., 1821. No 4. С. 205. Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 35. В огл.: ‘Из Парни’.
LGIE IV. — Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 37. В огл.: ‘Из Парни’.
LGDE V. — Перевод Д. В. Давыдова — Труды МОЛРС, 1816. Ч. V. Стихотворения. С. 84, под загл.: ‘Элегия’. Позднее — СЗ. С. 293, под загл.: ‘Утро. Элегия’ и е подп.: ‘Д. Д-в’. Вошло в рукописный сборник Давыдова в составе цикла элегий. Впервые прочитано В. Л. Пушкиным в отсутствие Давыдова на заседании МОЛРС 26. V. 1816 г. Имя адресата не установлено.
123. Нигде! Ни в шумной сечи боя… — Автобиографическая деталь, отсутствующая у Парни.
LGIE VI. — Парни описывает гору Берника близ его родного города Сен-Поль (ср. изображение этих мест в финале романа Ж. Санд ‘Индиана’, 1832). Горный пейзаж во фр. литературе до 2-й пол. XVIII в. был малопопулярен, одним из первых внимание к нему привлек Ж.-Ж. Руссо (см.: Мог-net D. Le Sentiment de la nature en France… P., 1907. P. 259—287).
Перевод Д. П. Глебова впервые, под загл.: ‘Элегия (Из соч. Парни)’ — BE, 1818. No 15—16. С. 193. Печ. по: Глебов. С. 60.
Переводы этой элегии — одно из наиболее ранних обращений русских поэтов к элегическому творчеству Парни. Перевод А. Ф. Мерзлякова впервые — BE, 1806. No 9. С. 22. Одновременно к VI элегии обращается
B. А. Жуковский, в начале 1800-х г. сохранявший с Мерзляковым тесные дружеские и творческие связи, возможно, что параллельная работа над переводом Парни (к которому ни Мерзляков, ни Жуковский позднее не обнаруживали специального интереса) — результат этих контактов.
453. Он имя милое невольно повторяет. — Один из сквозных мотивов любовной элегии, отразившийся и у раннего Пушкина, ср. в ‘Осеннем утре’ (1816) строки, ближе воспроизводящие образность Парни: ‘Задумчиво бродя в тени лесов, / Произносил я имя несравненной, / Я звал ее — и глас уединенный / Пустых долин позвал ее вдали’ (Пушкин. Т. I. С. 198). Отзвуки элегии VI есть и в других стихотворениях раннего Пушкина — ‘К ней’ (1817), ‘К мечтателю’ (1818). См.: Щеголев П. Е. // ПС. Вып. XIV. СПб., 1911. С. 98—101.
Перевод В. А. Жуковского, относящийся к 1806 г. — к периоду зарождения в его творчестве нескольких элегических замыслов (см.: Янушкевич А. С. Этапы и проблемы творческой эволюции В. А. Жуковско-го.Томск, 1985. С. 53—55), — не был закончен. Впервые — Жуковский. Т. I. С. 25. Печ. по этому изд. Еще в 1822 г. А. И. Тургенев спрашивал Жуковского: ‘Зачем не кончил перевод элегии Парни?’ (РА, 1902. No 6. С. 340).
LGIE VIII. — Перевод И. И. Дмитриева — Соч. и переводы И<вана> Д<митриева>. Ч. 3. М., 1805. С. 62. Перевод В. В. Измайлова — Аглая, 1808. Ч. III. Кн. П. Август. С. 40. Перевод И. П. Бороздны — Бороздна. С. 81. В огл.: ‘Подражание Парни’. Перевод Н. А. Маркевича — Маркевич. С. 36. В огл.: ‘Из Парни’.
LGIE IX.
128. Ici, je bravai la colre / D’un pre indign contre moi — автобиографическая деталь (ср. ‘Projet de solitude’).
Перевод Батюшкова впервые — BE, 1816. No 19—20. С. 204, с подп.: ‘Б…..’. В тетради авторизованных копий (так наз. ‘Блудовская тетрадь’, составленная к 1815 г., а может быть, и ранее: ср. упоминания о ней уже в письмах 1812 г. (Лернер Н. // Рус. библиофил, 1916. No 5. С. 78—81) — после ст. 31 (‘И страшно загремел над нами ярый гром’) следовало:
Все небо в молниях зарделося кругом
И в роще сумрачной сверкало.
Напрасно! ты была в объятиях моих,
В объятиях любви, на ложе сладострастья,
Покрытая дождем холодного ненастья,
Для новых радостей ты воскресала в них!
О пламенный восторг! О страсти упоенье!
О нега томная! Источник сладких слез!
При блесках молнии разгневанных небес
О сладострастие… себя, всего забвенье…
(Батюшков К. Н. Соч. М.—Л., 1934. С. 453—454). Батюшков свободно варьирует текст Парни, вводя распространенные описания, отсутствующие в оригинале (см. в начале элегии) и конкретизируя развитие чувства (как в приведенном фрагменте, также не имеющем соответствия в подлиннике). См.: Фридман. С. 135—136. Самая сцена страсти во время грозы явно ориентирована на знаменитую аналогичную сцену в ‘Atala’ Шатобриана (1801), одном из любимейших произведений Батюшкова (ср. его признание: ‘Я всегда плачу: читая ‘Аталу’ и ‘Paul et Virginie’. ‘Атала’ более стихотворна, нежели роман Ст. Пьера’. — Батюшков-1986. С. 295), в стих. ‘Счастливец’ (вольный перевод из Дж. Каста, 1810) он подобным же образом ввел шатобриановский образ крокодила, таящегося на дне колодца. Стих, подверглось резкой критике в пушкинских замечаниях на ‘Опыты’, ряд неточностей в рифмах и словоупотреблениях Пушкин отметил подчеркиваниями. Против стихов ‘Их помнят и леса <...> часто повторяет’ он пометил: ‘Линшее и вялое’, против стиха: ‘Здесь жертвы приносил у мирных алтарей’ — ‘Что такое?’, против стиха ‘Тому сей дикий бор немой свидетель был’ — ‘Какой оборот!’, около стиха ‘Где юность пылкая и взор считает твой’ — ‘Темно’. В двух случаях замечания Пушкина касались соотношения перевода и оригинала: рядом со стихами ‘Ты здесь <...> цвела невинностью близ матери твоей’ — его замечание: ‘И у Парни это место дурно, у Б<атюшкова> хуже. Любовь не изъясняется пошлыми и растянутыми сравнениями’. В заключительных строках Пушкин подчеркнул ‘в последний жизни час’ и записал на полях: ‘Je dirai: qu’elle soit heureuse! Et ce vu ne pourra te donner le bonheur! Какая разница!’ (Пушкин. Т. XII. С. 260—261). Ср. эти строки в переводе Д. Давыдова.
Перевод Д. В. Давыдова впервые — Труды МОЛРС, 1816. Ч. VI. Стихотворения. С. 33. Вторично — СЗ. С. 29 (под загл.: ‘Угрозы’ и с подп.: ‘Д.Д-в’). Читалось в МОЛРС 26.V. 1816 г. Вольный и сокращенный перевод. Адресат неизвестен.
LGIE XI. — Финальная строка восходит к ‘Julie, ou La Nouvelle Hlose’ Ж.-Ж. Руссо (ч. Ill, письмо 16). Ср.: Бертен. Les Amours, III, 20 (эта элегия Бертена написана позже ‘Elgie XI’ Парни, поскольку не вошла в издание ‘Les Amours’ 1780 г.) и Шенье. Elgie XXVI.
Перевод К. Н. Батюшкова — СВ, 1805. No 3. С. 338. Написано в 1804 или 1805 г. Первое известное нам обращение Батюшкова к Парни (и одно из самых ранних в русской поэзии). Батюшков не включил ‘Элегию’ в ‘Опыты’ как несовершенное и раннее свое произведение. Вольный перевод.
Перевод В. М. Перевощикова — Цветник, 1810. No 5. С. 162. С подп.: ‘В. Првщкв’.
Перевод А. Г. Родзянки — Поэты 1820—30. Т. I. С. 166.
LGIE XIV. — Перевод Д. П. Глебова — Глебов. С. 64.

CHANSONS MADCASSES
МАДАГАСКАРСКИЕ ПЕСНИ

Впервые — Chansons. В предуведомлении Парни описывает государственное устройство Мадагаскара, нрав его коренных обитателей и заверяет, что его ‘песни’ — образцы народного творчества мадагаскарцев, сочиняющих ‘тщательно отделанную прозу’. На самом деле Chansons — стилизация в духе Оссиана-Макферсона, на что в 1844 г. указал, сославшись на знатока мальгашского фольклора Д. Лавердана, Сент-Бёв (Sainte-Beuve. Р.448). В Chansons, как и в известном письме Парни к Бертену от 19.1. 1775 г., печатавшемся по воле автора вместе с его стихами и проникнутом возмущением по поводу бесчеловечного обращения с неграми-рабами, видно влияние сентименталистских представлений (‘Негры — люди, они несчастны, этого довольно, чтобы расположить к ним душу чувствительную’). У истоков этой ‘гуманной’ линии во фр. литературе стоит Ж. А. Бернарден де Сен-Пьер, автор ‘Voyage l’Isle-de-France’ (1773) и повести ‘Paul et Virginie’, вышедшей в один год с Chansons. Сочувственным вниманием к ‘дикарям’ и Бернарден, и Парни обязаны чтению Ж.-Ж. Руссо.
В России знакомство с Chansons начинается в конце XVIII в. (см. вступит, ст.). В последующие десятилетия как норма утверждаются поэтические их переложения, прозаические переводы редки. Два из них принадлежат В. И. Туманскому (Бл., 1818. No 4. С. 44, перепечатаны в кн.: Фр. лирики XVIII века. М., 1914. С. 129), Туманский сохранил и аболиционистский пафос Парни.
CHANSON II
134. la pagne — ткань из древесных листьев (прим. Парни).
Перевод Д. П. Ознобишина публикуется впервые по автографу в его сборнике ‘Мечты’ (1821—1822, ИРЛИ. Ф. 213. No 22).
Перевод А. Д. Илличевского (вместе со стихотворением ‘Победитель’) — РМ, 1815. No 5. С. 139, с подзаг.: ‘Мадагаскарская песнь’ и подп.: ‘— ийший —‘ сделан еще в Лицее, 28.XI.1815 г. Илличевекий послал оба стих, своему приятелю П. Н. Фуссу, указав, что они переведены ‘с французского из сочинений Парни, у которого они, однако ж, написаны в прозе’ (Грот К. Я. Пушкинский лицей (1811—1817). Бумаги 1-го курса, собранные академиком Я. К. Гротом. СПб., 1911. С. 57). Печ. по этому изд. Имя Нагандова заимствовано из ‘Chanson XII’.
CHANSON III. — Перевод А. Д. Илличевского впервые — РМ, 1815. No 5. С. 137.
Существует перевод: Ра-в. Песнь мадекасская (Подражание Парни) — BE, 1817. No 22. С. 102. Помета: 1817 года октября 28 дня. Село Преображенское.
CHANSON IV. — Перевод П. А. Межакова — BE, 1814. No 23. С. 230. Печ. по: Межаков. С. 197.
CHANSON VI. — Перевод И. И. Дмитриева впервые — Дмитриев И. И. Соч. 3-е изд. М., 1810. Ч. 2. С. 47.
CHANSON VIII. — Перевод К. Н. Батюшкова впервые — BE, 1811. No 3. С. 177. В ‘Опыты’ не вошло. В составленном Батюшковым ‘Расписании моим сочинениям’ (1810) раздел ‘Смесь’ заканчивается ‘Мадагаскарскими песнями’, по-видимому, поэт сделал и другие переводы, до нас не дошедшие (см. коммент. Н. В. Фридмана в изд.: Батюшков-1964. С. 260, 282).
CHANSON XII. — Перевод А. Редкина — Редкин. С. 34. Имя Вайна заимствовано из ‘Chanson VI’.

LES TABLEAUX.
КАРТИНЫ

LES TABLEAUX — цикл из десяти стихотворений с единой героиней. Впервые — Chansons.
TABLEAU VII. — Перевод А. Редкина — Редкий. С. 24. MLANGES. СМЕСЬ.
DIALOGUE. — Впервые — AM, 1788 и Р-1788. Диалогическая форма заимствована из античной антологической эпиграммы.
Перевод В. А. Жуковского — впервые — Жуковский. Т. I. С. 29. Датирован в автографе 11.Х.1806 г. (Бычков И. А. Бумаги Жуковского. <...> СПб., 1887. С. 26—27).
Перевод В. И. Туманского — Бл., 1819. No 17. С. 271, с подп.: ‘Т’. Авторство Туманского подтверждается списком представленных в ОЛСНХ сочинений за вторую половину 1819 г. (Архив ОЛСНХ в Научной библиотеке им. М. Горького в ЛГУ).
PORTRAIT D’UNE RELIGIEUSE. — Впервые — AM, 1788 и Р-1788. Первоначально имя в последней строке печаталось полностью: Ccile. Обращение к художнику с описанием будущего портрета восходит к одам XXVIII и XXLX Анакреона. Обыгрывание темы портрета характерно для фр. легкой поэзии XVIII в.
150. Hb (греч. миф.) — Геба, богиня юности.
Перевод Д. П. Ознобишина публикуется впервые по автографу в его сборнике ‘Мечты’ (1821—1822, ИРЛИ. Ф. 213. No 22). Концовка не имеет соответствия в оригинале.
Высказывалось мнение, что к ‘Portrait d’une religieuse’ восходит лицейское стих. Пушкина ‘К живописцу’. (1815) — см.: Пушкин-1855. T.I. С.38, т.II. С.94, однако оно, как и ряд предшествующих и современных ему стих, на эту тему (Г. Р. Державин. ‘К Анжелике Кауфман’, А. Д. Илличевский. ‘От живописца’), по-видимому, опирается непосредственно на переводы из Анакреона, прямую реминисценцию из Парни дает лишь концовка: ‘Представь мечту любви стыдливой — /И той, которою дышу, / Рукой любовника счастливой / Внизу я имя напишу’. См.: Пушкин — ИАН. T.I. С. 181—186, коммент. Л. Н. Майкова.
LE TORRENT. — Впервые — Р-1802. Парни не раз обращался к жанру ‘стихотворений в прозе’, помимо ‘Chansons madcasses’ назовем такие его миниатюры, как ‘Le Promontoire de Leucade’ (1779) и ‘Les Ailes de l’Amour’ (1780). Известны два стихотворных переложения ‘Le Torrent’ Парни, одно из них принадлежит Мильвуа (впервые — ‘Almanach littraire pour l’an 1805’), другое — Жюстен-Жансулю (AM, 1805).
Перевод К. H. Батюшкова впервые — BE, 1810. No 17. С.55, с подзаг.: ‘Персидская идиллия’. 26.VII.1810 г. Батюшков послал это стих. Жуковскому с просьбой исправить и, если ‘очень понравится’, напечатать в ‘Собрании русских стихотворений’, где оно и появилось (4.5. М., 1811. С.246— 247) с изменениями. Батюшков просил не изменять лишь выражения ‘я к тебе прикасался’: ‘Оно. взято у Тибулла и, кажется, удачно’ (Батюшков. Т.Ш. С.99). Строка восходит к VI элегии I книги Тибулла (Там же. T.I. С.342). Сдержанный отзьш о стих, дал Н. И. Гнедич в письме Батюшкову от 16.Х. 1810 г.: ‘Твоя персидская идиллия и другие напечатанные с нею пиэсы <...> ничего более не говорят, кроме того, что ты имеешь превосходное дарование для поэзии, но такие предметы ниже тебя’ (Ежег. РОПД-72. С.87). Пушкин в своем экземпляре ‘Опытов’ подчеркнул ряд стихов и сделал приписку: ‘Не стоит ни прелестной прозы Парни, ни даже более слабого подражания Мильвуа’ (Пушкин. Т.ХП. С.265).
Анализ ‘Le Torrent’ Парни и перевода Батюшкова см.: Топоров В. Н. // Труды по знаковым системам. Вып.4. Уч. зап. ТГУ, 1969. Вып.236. С.306—334.
Есть сведения о неизданном переводе В. И. Туманского (представлен в ОЛСНХ в 1819 г.): см.: Маслов В. И. Литературная деятельность К. Ф. Рылеева. Киев, 1912. С.131.
LDA. — Впервые — Chansons. Сюжетная основа — античный миф о Зевсе, в образе лебедя соблазнившем Леду, жену лакедемонского царя Тиндарея. Сюжет был популярен во фр. литературе XVIII.в. (ср. ‘Lda’ Ж.-П. Бернара). В переводе опущено начало стих.:
Vous ordonnez donc, jeune Hlne,
Que ma muse enfin vous apprenne
Pourquoi ces cygnes orgueilleux,
Dont vous aimez le beau plumage
Des simples htes du bocage
N’ont point le chant mlodieux?
Aux jeux frivoles de la fable
Pavais dit adieu sans retour,
Et ma lyre plus raisonnable
tait muette pour l’amour:
Obir est une folie,
Mais le moyen de refuser
Une bouche frache et jolie
Qui demande un baiser?
и конец:
Si vous trouvez de ce tableau
La couleur quelquefois trop vive,
Songez que la fable est nave,
Et qu’eue conduit mon pinceau,
Ce qu’elle a dit, je le rpte.
Mais elle oublia d’ajouter
Que la mdisance indiscrte
Se mit soudain raconter
De Lda l’trange dfaite.
Vous pensez bien que ce rcit
Enorgueillit le peuple cygne,
Du mme honneur il se crut digne,
Et plus d’un succs l’enhardit.
Les femmes sont capricieuses,
Il n’tait fleuve ni ruisseau
O le chant du galant oiseau
N’attirt les jeunes baigneuses.
L’exemple tait venu des deux,
A mal faire l’exemple invite:
Mais ces vauriens qu’on nomme dieux
Ne veulent pas qu’on les imite.
Jupiter prvit d’un tel got
La dangereuse consquence,
Au cygne il ta l’loquence:
En la perdant, il perdit tout.
154. l’Eurotas — Еврот, река в Лакедемоне (Спарта).
156. Virgile a daign nous l’apprendre… — Вергилий. Энеида, VII, 699.
Перевод Е. А. Баратынского впервые — Мнемозина. Ч. IV. М., 1825. С.221, с подл.: ‘****’. В прижизненные сборники не включалось. Написано, по-видимому, в конце 1824 г. (Путята Н. В. // РА, 1864. Вып.5—6. С.675—676). В письме Путяте от 29.III.1825 г. Баратынский выражал удивление, что цензура позволила напечатать ‘такую непристойную поэму, как ‘Леда», и опасался, что издатели поставили его полную подпись (Баратьшский Е. А. Стихотворения. Поэмы. Проза. Письма. М., 1951. С.480). Баратьшский перевел только часть стих., опустив ряд деталей и усилив эротический колорит.
Со стих. Парни связывали также кантату Пушкина ‘Леда’ (1814), см.: Пушкин — ИАН. С.43—45, однако текст ее не обнаруживает никаких следов воздействия стих. Парни (см.: Пушкин. Соч. / Под ред. С. А. Венгерова. T.I. СПб., 1907. С.116—118, прим. С. А. Венгерова).
COUP D’IL, SUR CYTHRE. — Впервые — Chansons, под назв.: ‘Radotage mes amis’. Эта поэма — ‘рифмованная скандальная хроника’ (Potez. P.105), стихотворный свод галантно-эротических представлений, которые в прозе XVIII в. выразились в романах Кребийона-сына и ‘Опасных связях’ П. Шодерло де Лакло. Переведены 44 строки из 236.
Перевод (по существу — вариация) Пушкина впервые — БЗ, 1858. No 11. С.341. Написано в 1819 г. Об этом стих, сообщил А. И. Тургенев Вяземскому в письме от 10.XII.1819 г. и послал его Вяземскому в Варшаву 28.1.1820 г., в ответном письме Вяземский писал: ‘Стихи Пушкина — прелесть!’ (ОА. T.I. C.371, 377—378, т.II. СП, 14). При подготовке сборника стихотворений в 1825 г. Пушкин исключил ‘Платонизм’, пометив на полях рукописи: ‘Не нужно — ибо я хочу быть моральным человеком’ (Пушкин. Т.П. С.1061).
Перевод К. Ф. Рылеева впервые — БЗ, 1861. No 19. С.585. Предположительно датируется 1821 г. по положению чернового автографа.
VERS SUR LA MORT D’UNE JEUNE FILLE. — Впервые — P-1802. Стих, посвящено шестнадцатилетней дочери названой племянницы Вольтера, маркизы де Виллет (урожд. де Варикур). См.: Chateaubriand F. R. Mmoires d’outre-tombe. P., 1976. T. 1. P. 186.
Перевод Д. П. Ознобишина — MB, 1827. No XV. С.230.
PHOIMCIDE. — Впервые — P-1802. Начало стих, содержит жалобы в духе ветхозаветного Иова, троекратное исполнение желаний героя скорее напоминает волшебную сказку. Сюжет придуман Парни.
Перевод В. А. Жуковского впервые — РМ, 1815. No 2. С. 129, с пометой: ‘(Из Парни)’. Написано в 1813 г. Существует перевод — И. Покровского ‘Провидение (Из Парни)’ — Бл., 1819. No 18. С.329.

ISNEL ET ASLGA.
ИСНЕЛЬ И АСЛЕГА

Впервые — отдельное издание 1802, расширенное издание с делением на 4 песни — 1808. Подзаголовок ‘Imit du Scandinave’ — свидетельство ориентации на ‘северные’ литературы. Источник — скальдические поэмы, известные во Франции по книге П. А. Малле ‘Monuments de la Mythologie et de la posie des Celtes…’ (1756).
В русской поэзии ‘Isnel et Aslga’ была одним из посредников, через которых утверждались преромантические оссианические и скандинавские темы. В 1823 г. О. М. Сомов в трактате ‘О романтической поэзии’ писал, что ‘эта поэма может назваться первою романтическою поэмой во Франции’ (Лит.-критич. работы декабристов. М., 1978. С.239). Из ‘Isnel et Aslga’ черпают лиро-эпические и балладные элементы. Так, Батюшков в 1808—1811 гг. переводит отсюда ‘Сон воинов’ и ‘Скальда’ (см.: Фридман. С. 138 и след.), лицеист Пушкин — балладу ‘Эвлега’ (1814) и заимствует ряд мотивов для самостоятельной баллады ‘Осгар’ (см.: Левин Ю. Д. Оссиан в русской литературе. Л., 1980. С.97—99). Отражения ‘Isnel et Aslga’ прослеживаются в русской поэме вплоть до ‘Руслана и Людмилы’, переводом фрагмента из первой песни поэмы Парни является и отрывок Рылеева ‘На дальных берегах чужбины…’ (1822). См.: Шарыпкин Д. М. // ВПК. 1970. Л., 1972. С.79—91, его же: Скандинавская литература в России. Л., 1980. С. 129—131. Сам Сомов переводит из 2-й песни поэмы Парни ‘Песнь скандинавского воина’ (Соревн., 1821. 4.15. Кн. 2. С.240). Другой линией освоения поэмы было извлечение из нее фрагментов элегического характера, превращавшихся в отдельные романсы, их мы и отбираем для наст. изд.
Два романса, переведенные В. И. Туманским, впервые — Бл., 1819. No 10. С.212, No 15. С.141. Взяты из 2-й песни поэмы.
Перевод Д. Давыдова впервые — СЗ. С.233, под загл.: ‘Романс (подражание Парни)’, с подл.: ‘Д.Д-в’. Датируется условно. Перевод романса Эрика из 3-й части поэмы. Перевод того же отрывка К. Н. Батюшковым впервые — в составе фрагмента ‘Сон ратников’. Вольный перевод из поэмы ‘Иснель и Аслега’ и с подл.: ‘Констант. Б.’ — BE, 1811. No 3. С.178. В наст. изд. — только текст романса. Эта часть стих, в ‘Опыты’ не вошла. Написано не ранее 1808 г., так как опирается на текст 2-го фр. изд. ‘Isnel et Aslga’ (1808) и не позже конца 1810 г., когда Батюшков сообщил Гнедичу, что перевел ‘большой отрывок’ из Парни (Батюшков. ТЛИ. С.105). Перевод вызвал резкую критику Гнедича, осудившего и самое обращение Батюшкова к поэзии Парни. В письме от 13 ЛП.1811 г. Батюшков защищает и перевод и подлинник. ‘Стихи, мною переведенные ^внесены были профессором Ноэлем, членом Парижского института, в примеры прекрасного и живописной поэзии. <...> Кажется, перевод мой не хуже подлинника’ (Там же. С.113—115). Гнедич остался при своем мнении (Ежег. РОПД-72. С.91), из его замечаний Батюшков принял только критику выражения ‘влага вод’, в остальном же сохранил убеждение, что ‘стихи написаны очень хорошо, сильно’ и достойны его как поэта (Батюшков. Т.Ш. С.117). При отборе стихов для ‘Опытов’ он, однако, отбросил всю заключительную часть переведенного отрывка, включая романс, из последующих изданий предполагал вовсе исключить стих. — возможно, под влиянием критики Гнедича.

LES DGUISEMENTS DE VNUS
ПРЕВРАЩЕНИЯ ВЕНЕРЫ

Впервые в сб. ‘Portefeuille vol’ (1805), с подзаг.: ‘Tableaux imits du grec’. Поэма состоит из 30 ‘картин’-с едиными героями — пастушком Миртилом и богиней Венерой, являющейся ему в облике разных нимф и богинь.
TABLEAU IX
170. Erigone — ‘Эригона, дочь Икария, которую обольстил Вакх, преобратясь в виноградную кисть’ (прим. Батюшкова в т. н. первой ‘Блудовской тетради’, см. ниже), живописцы и скульпторы изображали ее в виде вакханки, в венке из виноградных лоз, с тирсом (жезлом Вакха) в руке.
Перевод К. Н. Батюшкова впервые — Опыты. С.175. Традиционно датировался 1814 или 1815 г., однако сделан не позднее 1812 г., т. к. вошел в первую ‘Блудовскую тетрадь’, датируемую этим временем (Кошелев В. // ЛГ, 1987. No 22 (5140). 27 мая. С.6). Одно из очень популярных стих. Батюшкова, В. Н. Один рекомендовал его живописцам в качестве эталона (Рецензент, 1821. No 10. 9 марта. С.37). Пушкин на полях ‘Опытов’ против стиха ‘Нагло ризы поднимали’ сделал помету ‘смело и счастливо’, в последнем стихе подчеркнул ‘неги глас’ и заметил: ‘м.<ожет> б.<ыть> слишком громкое слово’. Под всем стихотворением он приписал: ‘Подражание Парни, но лучше подлинника, живее’ (Пушкин. Т.ХП. С.277). Очень высоко оценил ‘Вакханку’ Белинский (Белинский. Т.УЛ. С.227—228). Батюшков перерабатывает оригинал, разрушая условную галантность стиля и рационализм в изображении любовного чувства. См.: Гуковский Г. А. Пушкин и русские романтики. М., 1965. С.102—103, Семенко И. М. Поэты пушкинской поры. М., 1970. С.34—37, 55—56.
TABLEAU XXV. — Продолжение картины XXI, где Ирида, по греч. преданиям богиня радуги, посредница между людьми и богами, предлагает Миртилу выбрать из двух богинь — Геры и Афины — самую красивую, отсюда в картине XXV намек на ревность двух богинь к вестнице-Ириде, пленившей Миртила.
Перевод Д. И. Новикова — [Новиков Д.] Песни золотого рожка. — Отысканная рукопись неизвестного сочинителя. М., 1828. С.68. В огл.: ‘Из Парни’.
TABLEAU XXVII. — В основе — греч. предания о подземном царстве, царь которого Плутон, или Аид, похитил дочь Зевса и Деметры Персефону, когда та собирала цветы, и сделал своей супругой. В стих, упомянуты традиционные атрибуты подземного царства: окружающая его река Стикс, сторожащий его чудовищный пес Кербер, мудрый критский царь Минос, вершащий суд над мертвыми, богиня мщения Алекто и богиня человеческой судьбы Атропос.
174. …d’o sortent les Songes heureux… — Согласно греч. преданиям, сновидения обитают в пещере на острове Лемнос (по Гомеру) или в Киммерийской земле (по Овидию), где царит бог сна Гипнос.
Перевод Пушкина впервые — СЦ на 1825 год. СПб. [1824]. С.293. В автографе вариант заглавия: ‘Подражание Парни’. Первоначальный набросок сделан в апреле 1821 г., окончательный текст датирован 26.VIII. 1824 г. Послано А. А. Дельвигу для альманаха в начале сентября 1824 г. 10.IX. 1824 г. Дельвиг писал Пушкину: »Прозерпина’ не стихи, а музыка: это пенье райской птички, которое слушая, не увидишь, как пройдет тысяча лет’ (Пушкин. Т.XIII. С. 107). Сдержанно-положительные отзывы о ‘Прозерпине’ дали рецензенты СЦ (СО, 1825. No 3. С.310, МТ, 1825. No 4. С.336). Пушкин сжал рассказ Парни, освободив его от мифологических подробностей, придав ему динамизм и энергию, чему служит, в частности, кольцеобразная композиция, отсутствующая в подлиннике. Возможно, что одним из образцов при переработке ему послужила ‘Вакханка’ Батюшкова (ср. замечание Л. Н. Майкова в кн.: Батюшков. T.I. C.414). В изображении царства мертвых ощущается отзвук ‘Элизиума’ Жуковского (‘Видит мирные луга, / Видит Летою кропимы / Очарованны брега’).
Прочитали? Поделиться с друзьями:
Электронная библиотека