Чёрная Буколика, Д-Эрвильи Эрнст, Год: 1874

Время на прочтение: 6 минут(ы)
Эрнест д’Эрвильи

Гарем

Книга стихов

24. Чёрная Буколика
(Вольный перевод с французского)
Посвящено Эжену Виолля *
Пока лихой Прогресс блажит в Костюмах Чёрных**,
верша в Париже свой торжественный разгул,
счастливчик тот турист, что пищей для акул,
почив, уйдёт на дно — от здешних дел позорных.
Ему не размышлять: ‘To be or not to be ?’
Не лгать, не выступать, не наниматься в судьи.
Блаженствуй, как дитя, накормленное грудью.
Полёживай в воде на губках, не скорби !
Вот мнение моё ! Притом добавлю сразу,
что, вместо пустяков и всякой чепухи,
я написал вчера удачные стихи,
при этом от себя, отнюдь не по заказу.
История нова, хотя грустна. Мальт-Брён***
отметил здравый смысл моей чудной вещички.
Она — не водевиль, не ‘Маленькие птички’**,
не сценка, где брюнет в блондиночку влюблён.
С детьми, под сенью пальм, под африканским солнцем,
в краю, где климат жгуч и где не знают Муз,
где только лишь в еде понятен людям вкус,
сошлись пять чёрных дам, и каждая — с питомцем.
Не ведом никому, не названный никак,
Оазис не увлёк творцов стихов и прозы,
о нём ни слова нет в издании Бюлоза****,
цветущем меж газет, как самый яркий мак.
Сандалии там шьют из кожи антилопы,
но всем милей ходить, не отягчая ног.
Ни разу не ступал на местный грунт сапог,
пошитый где-нибудь на фабриках Европы.
Из живших в том Раю любой цветной Адам,
с Понсаром*****заодно, не посчитал бы бредом,
что вовсе ни к чему перчатки за обедом.
Так думаю и я, и честь им всем воздам.
Помимо островов в пучинах океана,
лишь тут бы мог спросить печальный Робинзон,
будь с Пятницею он навеки разлучён:
‘Где может слаще быть, чем в брюхе у каймана ?******’.
Куда как не сюда придёт цветной мудрец******,
который выдвинул безумно мудрый довод,
что струны арф и лир — как телеграфный провод —
транслируют нам то, что выдохнул Творец ?
Итак, под купой пальм невежество царило.
А пятеро мамаш сплотились в круг попеть,
кормя своих ребят с мордашками как медь.
И всех палило зло нещадное светило.
И вдруг, худой, как жердь, пред ними стал чужак,
держа в руке буссоль, в тропической панаме,
при том же и в пальто, с холёными усами,
с пергаментным лицом, колючим, как наждак.
‘Я — Эдвардс-Хэтчинсон, географ-страновед.
Я — ваш английский друг’. Мамаши — в удивленье.
Смотрели впятером в немом недоуменье,
как дикие слоны на стриженый боскет.
Тут грянул смех да так, что дрогнул бы Гефест.
У дам раскрылись рты от уха и до уха.
У каждой трясся зоб и колыхалось брюхо.
Гость здравствовать просил и сделал мирный жест.
Учтивость не спасла. Он был, вослед Орфею,
одним ударом сбит и рухнул на песок.
Британская душа умчалась наутёк,
без жалоб, в небеса, в святые эмпиреи.
Он сварен был тотчас без лишней суеты,
и в чревах милых дам пропал бесповоротно.
От запаха его у них в ноздрях щекотно.
Подобные пиры и там не так часты.
Но слава небесам ! Всё обошлось без шума.
Оазис — вдалеке от европейских глаз.
Прогресс застрял в пути и не завёз в Атлас
ни Белых Галстуков**, ни Чёрного Костюма**.
Отсрочка — не навек. Уверен, что прочту,
когда перекроят всю дикость по-французски,
там надпись на щите: ‘Горячие закуски !
Стоянка семь минут. ПЛАТФОРМА ТОМБУКТУ’.
Но в мире есть места, где Библия не стала
струить в сердца людей свой благостный бальзам,
(хотя шрапнель их всех воспитывает там).
Ликуй, поэт, пока есть где-то каннибалы !
В забытый богом край, как смею полагать,
шесть тысяч лет назад заброшенные дюны,
к нам Ангелы придут и, нежно тронув струны,
нам песни пропоют про мир и благодать…
Рассказ пришёл к концу. Прощаюсь с бедным бриттом.
Но я не осужу всеядность чёрных дам.
Мне нынче просто жаль, что не был с ними сам.
Географа я б ел с отменным аппетитом.
Ernest d’Hervilly Bucolique Noire
A Eugene Viollat*
Heureux (loin de Paris ou l’Habit-noir** triomphe
Sur le dos du Progres, ce bienfaiteur amer)
Le touriste defunt que l’on jette а la mer
Ou le requin se joue aupres du monogomphe!
Il n’a plus а creuser l’ ‘Or not to be d’Hamlet!
Et close pour toujours est sa bouche aux mensonges,
Sans reves, il sommeille en un doux lit d’eponges
Comme au sein maternel l’enfant ivre de lait.
Tel est mon humble avis..— Maintenant je demande
La parole pour un fait personnel. Hier,
Des vers me sont venus, soudain, dont je suis fier,
Le fait est qu’ils ne sont pas ecrits sur commande.
Le sujet en est neuf, mais triste. — Malte-Brun***
Cherirait mon recit pour sa morale saine :
Pas de ‘Petits oiseaux !’ ** et je passe la scene
De l’heroine blonde et du jeune homme brun.
— Sous les dattiers poudreux d’une Oasis sans ombre,
Dans cette Afrique australe, etrangere aux Beaux-Arts,
Ou l’estomac se fait l’esclave des hasards, ,
Cinq negresses chantaient pres d’une eau chaude et sombre.
Le soleil ruisselait dans l’air incandescent ,
Cette Oasis etait vierge de tout article
Epais, soit au Cosmos****, soit au Morning-Chronicle****,
Soit au Buloz****-Journal, ce pavot florissant !
Aucun soulier cousu dans notre vieille Europe
N’avait laisse sa trace au sable fin et chaud
De ce pays cache comme un coeur d’artichaut :
On n’y connaissait pas, surtout de nom, le trope !
Mais dans ce paradis torride, des Adams
De couleur vivaient, gais, sans avoir, — de leur vie ! —
D’apprecier Ponsard***** eprouve quelque envie :
‘ N’achetant point de gants, ils dinaient : ‘ — Noirs prudents.
Bref, c’etait le pays — le seul — а defaut d’iles,
Ou l’on put s’ecrier encor, loin de Verdi******,
Robinson sans journal — et veuf de Vendredi :
Ou peut-on etre mieux qu’au sein des crocodiles ! ‘
Car — desormais — ou fuir le noir Ingenieur ******
Decore, qui compare (insondable delire!)
Les fils du telegraphe aux cordes de la lyre,
Disant qu’а votre souffle ils resonnent, Seigneur !
Donc, au soleil sans frein, qui jaunit et terrasse
Les dattiers rabougris, cinq negresses chantaient,
Tandis que leurs poupons noircissants les tetaient.
Dans l’Oasis regnait une ignorance crasse.
Tout а coup — maigre et long — la boussole а la main,
Un etre — en paletot — apparut devant elles ,
Des favoris tracaient leurs courbes immortelles
Sur sa face semblable а du vieux parchemin.
Je suis Sir Hutchinson (Edwards), un geographe
De London, ‘ leur dit-il. — Avec son nouveau-ne
Chaque negresse prit cet air tres-etonne
Qu’affecte l’elephant а l’aspect d’une agrafe ,
Puis un rire eclata (comme en connut Vulcain)
De leur oreille gauche а leur oreille droite !
Or l’Anglais ajouta d’une facon adroite :
‘ Comment vous portez-vous? ‘ en langage africain.
Politesse inutile! — Il eut le sort d’Orphee.
De son corps, qu’un seul coup sur le sable abattit,
Son ame ‘ britannique’ au ciel en feu partit,
Toute sanglante, avec une plainte etouffee !
Cuit а point sur un feu de joncs secs, le savant
Repose maintenant en de sombres poitrines ,
Son souvenir parfois dilate les narines.
Helas! de tels festins se font trop peu souvent!
Gloire а Dieu! — L’Oasis reste obscure, et vos planches,
Atlas, ne portent point son vieux nom guttural,
Le Progres cherche en vain cet.Eden immoral
Qui n’a point d’Habits-noirs** ni de Cravates-blanches**.
Ah! ce n’est qu’un repit d’un jour! Tout disparait :
L’Inconnu! l’Imprevu! Le globe se francise,
Sur les Indicateurs il faudra que l’on lise :
— TOMBOUCTOU— (Buffet.) (Bif.) — (Dix minutes d’arret.
Mais il est des pays ou les Bibles, par balles,
N’iront jamais verser la celeste liqueur :
Poetes, o famille exquise de mon coeur,
Rassurez-vous, il est encor des cannibales !
Oui, tout l’indique ! — il est des coins delicieux,
Ignores depuis six mille ans, greves etranges
Ou la trace des pieds adorables des anges
Apparaitra soudain, toute fraiche, а nos yeux.
Je conclus. Apres quoi j’execute un paraphe :
Negresses au front pur, aux gorges de metal,
Que n’etais-je avec vous sur votre sol natal,
J’aurais, plein d’appetit, mange du geographe!

Справка.

* Известен художник Eugene Joseph Viollat, умерший в 1901 г., автор рисунков или картин на исторические темы, в частности портретов Екатерины II, Наполеона I, Марата, Дантона, Робеспьера, которые были потом гравированы другими мастерами.
**Habit-noir, Cravates-blanches — чёрное платье, белые галстуки — скорее всего это отклик на то, что на сцене, в литературе, в работах карикатуристов и иллюстраторов во Франции постоянно обыгрывалась эта тема. Например, ‘L’habit noir’ par Gustave Geffroy, ‘Un monsieur en habit noir’, comedie en un acte par Abraham Dreyfus (1872), ‘Cravate blanche’, comedie en un acte en vers par Edmond Gondinet (1873) и др.
** ‘Petits Oiseaux‘ — ‘Птички’. Возможно, что здесь упоминается комедия, поставленная на парижской сцене в 1862 г. -‘Les Petits Oiseaux’, comedie en trios actes par MM Eugene Labiche et Delacour.
*** Конрад Мальт-Брён (1755-1826) — датско-французский географ и журналист. (Его первоначальное имя Malthe Conrad Bruun). По его инициативе в Австралию были завезены верблюды. Его сын — Victor Adolphe Malte-Brun (1816-1885) — тоже известный французский географ.
****’Cosmos‘ (парижское издание), ‘Morning Chronicle’ (лондонское издание 1769 -1862 гг.) — названия известных газет. Buloz-Journal — известная парижская газета ‘Revue des Deux Mondes’, которую издавал Франсуа Бюлоз (годы его жизни 1804-1877).
*****Франсуа Понсар (1814-1867) — французский поэт и драматург, в трагедиях которого блистала актриса Рашель. Член Французской Академии с 1855 г. Перевёл байроновского ‘Манфреда’. Автор пьес ‘Лукреция’, ‘Агнеса де Мерани’, ‘Шарлотта Кордэ’, ‘Влюблённый лев’, ‘Улисс’, ‘Галилей’, комедий ‘Честь и деньги’, ‘Биржа’, ‘Что нравится женщинам’.

******Вопросы, которые не удалось пока выяснить.

I. Д’Эрвильи упоминает в связи с Робинзоном Верди. Но в 1867 г.была поставлена на сцене опера-буфф Жака Оффенбаха ‘Робинзон Крузо’. (Может быть, в виду имеется именно она ?).
II.Упоминается награждённый чёрный инженер, по-видимому, реальное лицо. Кто это, пока не ясно.
ВК
Прочитали? Поделиться с друзьями:
Электронная библиотека